Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju (Serđu) i Vaku koji je u narodu poznatiji kao Srđevdan.

Prema legendi, njih dvojica su bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana koji su stradali zbog toga što su odbili da se poklone rimskim bogovima i da se odreknu hrišćanstva. Car ih je bacio na velike muke i na kraju ubio početkom 4. veka.

Obeležavanje dana ovih svetitelja i danas je veoma rasprostranjeno u njihovoj postojbini – Siriji i Libanu, gde se na današnji dan za ukrašavanje koriste palmine grančice. Kod Srba, ova slava danas nije mnogo raširena, ali se prema nekim zapisima može videti da je njihov kult bio naročito živ na ovim prostorima u srednjem veku.

Srđevdan pripada slavama za koje se priprema mrsna hrana, izuzev ako taj dan pada u sredu ili petak. Takođe, veruje se da su ovi svetitelji zaštitnici obućara, opančara i zemljoradnika koji danas nikako ne bi trebalo da rade.

Srbi današnji praznik zovu i Srđevdan i veruju da će danas biti izlečeni svi koji boluju od srdobolje (dizenterije) i bolesti kostiju. Narod kaže da na današnji dan i divlje zveri bivaju pitome i krotke.

Ratari naročito paze da na današnji dan ne ne izlaze sa volovima u polja, jer je Sveti Srđ volujski svetac. Predanje kaže da u selima oko Valjeva Srđevdan naročito slave obućari koji veruju da će ih Sveti Srđ, ako su bili ispravni i verni preko godine, na današnji dan, obići i sa njima proslaviti slavu.