Čovek koji je ubio oko 10.000 ljudi najviše je uživao u ubijanju visokopozicioniranih neprijatelja komunista. Staljinov glavni egzekutor bio je nemilosrdni sovjetski general Vasilij Blohin, koji je tokom čuvenih čistki širio strah i trepet.
“Najveći krvnik” u istoriji je titula koju je dobio u 2010. od strane Ginisove knjige rekorda, iako je nemoguće dokazati tu titulu jer se za isto mesto bore I mnogi drugi kandidati, od nacista pa sve do pripadnika Crvenih Kmera.
Kožna kecelja i pištolj
Odeven u kožnu odeću, sa pištoljem u ruci, Vasilij bi čekao dok čuvari ispred njega svaku noć dovode brojne muškarce, koje bi on brzo, jednog za drugim, ubio hicem u potiljak.
Ono po čemu se Blohin ističe je njegova originalna želja da sam obavi sve najprljavije poslove. Na taj način je imao nezamenjivu ulogu u pomaganju Staljinu u eliminaciji njegovih politički protivnika, što pravih što onih umišljenih.
Titulu najgorih krvnika tokom istorije je odnelo nekoliko muškaraca poput Staljina i Pola Pota. Ali činjenica je da nisu oni držali prst na okidaču ili stiskali prekidač u gasnim komorama. Najgori zločini u ljudskoj istoriji dogodili su se zahvaljujući zaposlenim antiherojima koji su, kao i Blohin, nalazili neko suludo zadovoljstvo u mučenju drugih ljudi, piše “Ozy”.
– Za osobe poput Blohina, ubijanje je pomagalo u ignorisanju najdubljih strahova i način da se ojećaju svemogućima – izjavio je dr Harold Burstajn, jedan od osnivača Harvardovog programa za psihijatriju i pravo, dodavši da takvo ponašanje može da se razvije I u zavisnost.
Od Vasilijeve ruke je stradalo i do 300 ljudi dnevno, a on je postao bolesni virtouz ubijanja, koji je čak sam dizajnirao svoju uniform: kožnu kecelju i rukavice i koristio je samo svoj pištolj za egzekucije.
Uspon do Staljinovog miljenika i ledenog ubice
Njegova gorovo ledena usresređenost donela mu je i divljenje zapovednika koji je bio pomalo paranoičan.
– Staljin je bio prilično nepoverljiv, pa je na neki način neverovatno da je Blohina toliko dugo držao uz sebe – objašnjava profesor istorije sa “Stanforda”, Norman Najmark, i dodaje da je inače Staljin redovno menjao šefove policije, kako ne bi postali previše moćni.
Inače, niko nikad ne bi pretpostavio kakva budućnost čeka Blohina budući da je trebalo da postane farmer. S puta je skrenuo kad je morao da ode u vojsku za vremke Prvog svetskog rata. Zatim se pridružio komunističkoj partiji, a sledeća na listi je bila obnovljena tajna policija boljševika. Tu ga je primetio i Staljin kao osobu koja se nije plašila da “zaprlja ruke”. Zbog toga je uskoro došao na čelo odeljenja za egzekuciju u Narodnom komeserijatu unutrašnjih poslova.
Iako je imao tim ljudi ispod sebe, nikad nije prestao lično da izvršava egzekucije, a posebno je uživao u ubijanju visokopozicioniranih neprijatelja stranke.
Ali njegov najgori zločin bio je pokolj u Katinskoj šumi 1940. godine, kad mu je Staljin dao direktnu zapovest da ubije 7.000 poljskih generala u 28 dana. Blohin je poslušao, i nagrađen je posebnim priznanjem.
Konačno ga je dosegla zaslužena kazna, jer je Nikita Hruščov, nakon Staljinove smrti 1953. godine Blohina lišio svih titula, privilegija i nagrada. Trideset godina nakon ubijanja ljudi, i samo nekoliko meseci nakon te degradacije, Staljinova mašina za ubijanje je počinila samoubistvo.
Najneverovatnije od svega je, što i danas, više od pola veka nakon njegove smrti i nakon decenija izvršavanja smrtnih kazni, Blohinov grob u Moskvi privlači ljude koji mu donose cveće i odaju počast..
