SUZE I SMEH MAJKA VUKE: Otkrijte nepoznate detalje iz života legendarne Radmile Savićević

Čuvena majka Vuka, baka Riska, gospođa ministarka - Radmila Savićević za života osvojila je publiku, a 15 godina nakon smrti, na dan kada bi slavila 90. rođendan, dobila je knjigu o sebi - „Prva i poslednja“.

Popularna Rada volela je život i jako mu se radovala zato bi se verovatno 8. februara, na svoj rođendan, sa nerazdvojnim mužem Božom i prijateljima veselila u svojoj omiljenoj kafani „Znak pitanja“, piše Blic.

Naručila bi sigurno pesme „Nežne ruže, bele ruže“ i „Zlato moje zlaćano“. Rada je nosila iskonsku radost života i prenosila je na ljude. Bila je vesela i vedra žena, ali i vrlo kompleksna ličnost koja je u sebi nosila ogroman raspon emocija. Radine suze i njena tuga bile su snažne i duboke kao i njena energija i vedrina. Volela je ljude, društvo, putovanja, dom, volela je da kuva, obožavala je svoj posao i, nadasve, svog supruga Božu. Njihova ljubav je bila „za u pesmu“, kako kaže glumica Mima Vuković-Kurić – naglašava Dejan Ćirić, autor knjige „Prva i poslednja“, koju je Fondacija „Srpski legat“ izdala ove nedelje baš povodom devet decenija od dolaska na svet slavne glumice kao deo svog projekta „Tragovima velikana“, po kojoj edicija nosi ime.

Rođena u siromašnoj porodici u Kruševcu, Radmila nije bila školovana glumica.

– Rada je imala teško i siromašno detinjstvo, kao i većina ljudi u to vreme, ali je živela u jako srećnoj, skladnoj i divnoj porodici. Njena majka je bila izuzetna žena koja je sama troje dece izvela na put i Rada je mnogo toga nasledila od svoje majke. Pre svega dobrotu, ljubav i brigu prema svim ljudima. Nije bila školovana glumica ali, sudeći po njenoj impozantnoj karijeri, to je apsolutno nevažno. U Kruševcu je prošla kroz glumačku školu čuvenog čika Bore Mihailovića, za koga je uvek govorila da je zaslužan za njen uspeh, jer je on zaista prvi prepoznao njen talenat. Radmila Savićević je imala jedinstven i specifičan dar od boga koji je podelila sa svojom publikom i svojim kolegama i u tom smislu do dana današnjeg ostala je neprevaziđena. Mi zaista više nemamo takvu glumicu, o čemu svedoče i mnoge ispovesti u ovoj knjizi – ističe Ćirić.

Za nju su i daske i film podjednako značili život.

– Poznavaoci pozorišta smatraju da je njena životna, legendarna pozorišna uloga Tetka Doka u predstavi „Zona Zamfirova“. U Kruševcu je ovu ulogu igrala čak četiri puta, u Nišu je za nju 1963. godine dobila Oktorbarsku nagradu grada Niša, a u Beogradskom dramskom pozorištu je takođe briljirala u ovoj ulozi uz legendarnog Milivoja Živanovića, Dragana Lakovića i Ljiljanu Lašić. Gospođa ministarka je takođe jedna od njenih najvećih pozorišnih uloga. Mnogi sagovornici u ovoj knjizi, među kojima su neki od naših najvećih umetnika današnjice, smatraju da je Rada bila najbolja gospođa ministarka ikada na ovim prostorima – priča Ćirić i dodaje da Radu zato mnogi smatraju naslednicom legendarne Žanke Stokić.

Još jedna legendarna uloga ove glumica po kojoj je pamte generacije na porstoru cele bivše Jugoslavije bila je ona majka Vuke u “Pozorištu u kući” Novaka Novaka.

Riska u „Srećnim ljudima“ je takođe njena vrhunska kreacija. Ta uloga je pisana za nju i zaista ju je odigrala maestralno. Rada je bila narodska glumica i zato su joj uloge koje se oslanjaju na naš mentalitet najviše odgovarale. Ali, nesumnjivo je mogla da igra sve, samo nije dobila priliku da se pokaže i u nešto drugačijem repertoaru, što jeste nepravda, jer je bila glumica velikog formata, jedna od najvećih srpskih glumica dvadesetog veka – priča Ćirić.

Sudbina je htela da svog supruga, takođe glumca, Božidara sretne u rodnom gradu.

– Božu je upoznala u Kruševcu, na čuvenom korzou i ta ljubav je bila toliko jaka do poslednjeg dana da se ona zaista može uporediti sa najvećim ljubavnim pričama u romanima i filmovima – kaže Ćirić.