Na prvom svetskom fudbalskom prvenstvu u Urugvaju reprezentacija Jugoslavije sastavljena samo od igrača iz Srbije zabeležila je istorijski uspeh osvojivši treće mesto. Zahvaljujući filmu Dragana Bjelogrlića to danas svi znaju. U Montevideu je naročito jako zasijala zvezda „El Grande Milovana", golmana našeg tima Milovana Jakšića Jakše. I, dok se o njegovim bravurama na terenu dosta zna, životna priča ovog fudbalera mnogo manje je poznata.

 

Ono što su o Milovanu Jakšiću Jakši videli milioni gledalaca u filmu Dragana Bjelogrlića “Montevideo” u velikoj meri je istina. 

Jakša i kapiten reprezentacije Milutin Ivković Milutnac na Prvom svetskog prvenstvu u fudbalu uvršćeni su u idealni tim sveta, a čitav tim Jugoslavije prozvan je „evropskim Brazilcima“. Veliki deo popularnost koje je tim sa dalekog i nepoznatog Balkana uživao u Urugvaju ekipa je dugovala Milovanu Jakšiću i njegovim spekatakularnim golmanskim odbranama.

Ovaj rođeni Kolašinac toliko se dopao publici u dalekom Urugvaju da je, osim nadimka „El Grande Milovan“, dobio i svoju ulicu u Montevideu.

Knjižar koji je želeo da bude golman

Najvoljeniji golman reprezentacije Jugoslavije, Milovan Jakšić Jakša je i po povratku iz Urugvaja nastavio da brani za SK Soko, klub koji je 1931. godine promenio ime u BASK.

Branio je mrežu reprezentacije Jugoslavije na devet utakmica, poslednji put 1934. godine na prijateljskoj utakmici protiv Čehoslovačke. U sezoni 1934/35. proveo je nekoliko meseci u Čehoslovačkoj gde je branio za Slaviju iz Praga. 

Milovan Jakšić se ubrzo posle puta u Montevideo oženio Ljubicom Simić, igračicom rukometa iz Smederevske Palanke. Imali su dvoje dece, a ćerki su dali ime Sokolka u znak sećanja na tim u kome je Jakša igrao.

Po završetku golmanske karijere 1936. godine otvorio je knjižaru u Makedonskoj ulici i štampariju u Cetinjskoj ulici u Beogradu. Tu je proveo i Drugi svetski rat, a savremenici su zapamtili da je sarađivao sa partizanima i mnoge spasao logora na Banjici. Smrt Milutinca, svog dugogodišnjeg prijatelja i sadruga iz reprezentacije koga su Nemci streljali 1943. godine nikada nije preboleo.

Smrt koja je potresla sportski svet

 

Milovan Jakšić (desno) u polufinalu Svetskog prvenstva u Montevideu 1930. godine, Foto: WIkipedia

Ironično, nakon 1945. godine upravo nove vlasti Milovanu Jakšiću su oduzele knjižaru i štampariju.

Ipak, i po povlačenju iz igre, Jakšić je ostao u fudbalskom svetu. Bio je dugogodišnji predsednik Saveza fudbalskih trenera Jugoslavije, a sa još nekoliko istomišljenika osnovao je 1945. godine fudbalski klub Crvena zvezda. Postoji i priča da je upravo Jakša “kumovao” danas legendarnom klubu iz Ljutice Bogdana, dodavši da naziv “zvezda” koji su već bili usvojili i pridev “crvena”.

Upravo za vreme gostovanja ovog kluba u Aleksandriji u Egiptu 1953. godine prestalo je da kuca srce “El Grande Milovana”. Preminuo je od iznenadnog srčanog udara. Imao je samo 46 godina. Egipatska vlada mu je odala počast i ratna mornarica te države prenela je Jakšine posmrtne ostatke do jugoslovenskih voda, a vest o smrti najvoljenijeg golmana tadašnje Jugoslavije obišla je svet stigavši čak i do dalekog Montevidea. 

* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!