Nema sumnje da je sreća bila na strani naučnika kada su otkrili stvorenje iz doba dinosaura koje iz korena menja naše shvatanje istorije ranih sisara.
Istraživači su objavili danas da su na Madagaskaru pronašli fosil neobične kreature nalik velikom mrmotu koja je živela pre oko 66 miliona godina. Teška oko devet kilograma, bila je ogromna u poređenju sa drugim sisarima iz doba mezozoika.
Sudeći po dobro očuvanoj lobanji, ovo stvorenje je bilo aktivan biljojed jake čeljusti, odličnog njuha, dobro razvijenog sluha i izvanrednog vida, navode istraživači.
Praistorijski mrmot nazvan je „Vintana sertići” (vintana na malgaškom jeziku znači sreća), zbog srećnih okolnosti pod kojim je otkriven.
Tokom iskopavanja 2010. na Madagaskaru, naučici su izdvojili 68 kilograma težak blok peščara prepun fosila riba. Koristeći kompjuterizovanu tomografiju (CT) na Stoni Bruk Univerzitetu u Njujorku, oni su zavirilu u stenu i naišli na iznenađenje.
– Bili smo zapanjeni kada smo ugledali lobanju sisara kako pilji u nas na ekranu – kazao je vođa istraživanja, paleontolog Dejvid Krause sa Stoni Bruk Univezriteta.
Njegov tehničar Džo Grenke proveo je godinu dana izvlačeći 13 centimetara dugu lobanju iz kamena, strpljivo čisteći sa nje zrno po zrno peska.
Krause, čija je studija objavljena u časopisu Nature, kaže da je Vantana drugi po veličini poznati sisar iz doba dinosaurusa, kada je većina sisara bila izuzetno malog rasta.
Vintana je živeo neposredno pre istrebljenja dinosaurusa nakon udara ogromnog asteroida u Zemlju, prirodne katastrofe koja je dovela do razvoja i dominacije sisara na planeti.
– Nijedan paleontolog nikada ne bi bio u stanju da predvidi čudnu mešavinu anatomskih crta koje ispoljava njegova lobanja – naveo je Krause.
Oko dva puta veći od današnjeg mrmota, Vintana je imao snažne zube, velike oči sposobne da vide u mraku i uši koje su mu omogućavale da čuje visoke frekvencije, daleko ispred ljudi. Bio je prilično okretan, sa dobrim čulom mirisa.
Ova životinja, miks primitivnih fizičkih odlika i modernih osobina, predstavlja novi rod i vrstu enigmatskih ranih sisara zvanih „gondvanateriji”, koji su živeli na superkontinentu Gondvana, a koji su pre 30 godina bili još potpuno nepoznati.
Vantanino otkriće omogućava naučnicima da se bolje upoznaju sa njihovim navikama i njihovom mestu u svetu, u sumraku dinosaurusa.
Ono, takođe, unosi promene u porodičnom stablu sisara, vraćajući njihovo poreklo 25 miliona godina unatrag.
