Svet vekovima zna GUSLE KAO DEO SRPSKE TRADICIJE, ali sada je ALBANIJA podnela ZAHTEV o kom bruji region

Nakon što je Unesko odlučio da gusle uvrsti na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva kao deo kulturnog nasleđa Srbije, ambasadori Albanije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i, kako se navodi, nekih drugih zemalja, podneli su toj organizaciji zajednički zahtev za postizanje konsenzusa o tome da li ovaj instrument pripada vizantijskoj ili arapskoj kulturi, piše "Koha".

Wikipedia

Deklaraciju je u ime svih zemalja predstavio albanski ambasador pri Unesku, Ferit Hodža.

Albanci tvrde, piše prištinski dnevnik Koha, da su gusle njihov tradicionalni instrument i oni ga zovu lauta.

Wikipedia

Tvrdi se da su Albanija i tzv. država Kosovo još pre nekoliko godina pokušale da ovaj muzički instrument registruju u Unesku kao baštinu svog kulturnog nasleđa, ali je taj zahtev odbijen jer Priština nije član Uneska.

– Ovaj stari muzički instrument rasprostranjen je širom dinarske oblasti, od Slovenije do Albanije i dalje, od Rumunije, Bugarske, ali i Makedonije, Hrvatske, BiH. To je albanska lauta. Ali slične pesme pevaju i Sloveni sa instrumentom koji se zove gusle – navodi portal.

Dodaje se da Crnogorci taj instrument kao Srbi nazivaju gusle. Navode i da lautu, za Albance, i gusle za Srbe i Crnogorce, koriste u Rusiji, Češkoj, ali i u arapskim zemljama. Za Rumune su gusle isto lauta, kao za Albance.

Ovaj stari muzički instrument rasprostranjen širom Dinarske oblasti, od Slovenije do Albanije i dalje, od Rumunije, Bugarske, ali i Makedonije, Hrvatske, BiH…

– Kome pripada ovaj instrument, vizantijskoj ili arapskoj kulturi? Albansko Ministarstvo kulture kaže da je u kontaktu sa crnogorskim, kako bi se i druge zemlje jugoistočne Evrope uključile u donošenje konsenzusa. Zajednički zahtev ambasadora Albanije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine je zato upućen Unesku – piše prištinski dnevnik u onlajn izdanju.

Wikipedia/August Dominus

Podsetimo, pevanje uz gusle je krajem novembra ove godine upisano na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva kao nacionalno bogatsvo Srbije, i takva odluka doneta je na sednici UNESCO-vog međuvladinog komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa.

– Srbi pored ikone i oružja imaju još jedno oružje tako moćno a tako blago koje srca sokoli i dušu raskriljuje, ta ikona i svetinja narodna su gusle. U njinim laganim zvucima leži sila koja je uništila ropstvo, raskinula lance, podigla slobodu, spasila narod. Srbine, ako ti je mila i sveta uspomena predaka, a ti ljubi i čuvaj gusle, pazi tu svetinju, ne daj da propadne najveća slava hrabrosti Srbinove – zapisala je naša velika književnica Isidora Sekulić.

To je treći upis Srbije na UNESCO-vu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Na nju su prethodno su upisani “kolo” 2017. i “slava” 2014. godine.

Pevanje uz gusle je upis na Uneskovu listu zaslužilo kao element žive kulturne prakse značajnog broja lokalnih zajednica u Srbiji, koja se već vekovima praktikuje kao oblik istorijskog pamćenja.