Kada sutra u Riju budu svečano otvorene 31. Letnje Olimpijske igre biće to mesto na kome će se sjatiti sva svetska elita, a Brazil će pored vrhunskih sportista, ugostiti veliki broj predsednika država i vlada iz svih krajeva sveta. Ipak, na prvoj obnovljenoj Olimpijadi, održanoj u Atini davne 1896. godine to nije bio slučaj. Pozivu grčkog kralja Georgija I da prisustvuju nadmetanjima odazvao se samo jedan vladar!

 

Atina je bila domaćin svih Olimpijskih igara u Antici. Zato je, jednom kada je ideja o obnavljanju takmičenja ponovo zaživela, Grčka bila logičan izbor za početak prvih modernih Olimpijskih igara. One su održane od 6. aprila do 15. aprila 1896. godine, a o tome koliko su bile značajne za onovremenu Grčku najbolje govori činjenica da ih je svečano otvorio grčki kralj Georgije I i da su članovi kraljevske porodice uživo posmatrali većinu takmičenja.

Grci su u početku predlagali da se na Igrama takmiče samo Grci. Kad je rešeno da takmičenje treba da bude međunarodnog karaktera trebalo je zainteresovati za Igre i ostatak sveta. Pjer de Kuberten, francuski pedagog, istoričar i osnivač Međunarodnog olimpijskog komiteta ubedio je grčkog kralja da lično pozove evropske vladare i njihove sportiste na spektakl u Atini.

Tog aprila 1896. godine u Grčku su stigli sportisti iz 14 zemalja, ali samo jedan strani vladar – kralj Srbije Aleksandar Obrenović.

Najviđeniji gost Olimpijade

 

Uprkos činjenici da na prvim Olimpijskim igrama nije bilo sportista Kraljevine Srbije naša zemlja je, ipak, na posredan način, imala svog predstavnika.

Mladi, tada 20-godišnji Aleksandar Obrenović, kralj Srbije, često je putovao u inostranstvo. Sa delegacijom se početkom aprila 1896. iz Niša uputio u Skoplje, odatle u Solun, a potom u Hilandar gde je boravio tri dana. Nakon toga kralj i njegova svita stigli su u Atinu gde su naredna četiri dana posmatrali začetke onoga što će postati globalni fenomen i najmasovnije sportsko takmičenje savremenog sveta.

U čast vladara Srbije i najviđenijeg gosta Igara grčki kralj je naredio da se na stadionu u Atini himna “Bože pravde” svira u nekoliko navrata. 

Zanimljiva delegacija

Sa današnjeg istorijskog aspekta bitno je pomenuti i ljude koji su se tog aprila 1896. godine našli u Atini u delegaciji kralja Aleksandra. Bili su tu, između ostalih, Dragutin Franasović, srpski general i ministar vojni, Milan Đak Milićević, književnik i predsednik Srpske akademije nauka, Đoka Jovanović, doktor pariskog Medicinskog fakulteta i lični lekar srpskog kralja, Mihailo Rašić, maršal, kao i Živojin Mišić, budući slavni srpski vojvoda, a u to vreme ađutant-major na dvoru Obrenovića.

U vezi sa prvom Olimpijadom modernog doba postoji još jedna zanimljivosti. Predstavici delegacije naše zemlje nisu bili jedini Srbi koji su se našli na atadionu u Atini! Među učesnicima, pod zastavom Ugarske, takmičio se i Momčilo Tapavica, Srbin iz sela Nadalj u Vojvodini.

Takmičio se u čak četiri discipline – atletici, rvanju, dizanju tegova i tenisu. Uspeo da osvoji bronzanu medalju u tenisu, u pojedinačnoj konkurenciji.