Sigurno ste je do sada videli bezbroj puta. Do danas je ova fotografija umnožena i preslikana na više hiljada plakata, spomenika, majici i drugih proizvoda masovne potrošnje. Teoretičari idu čak dotle da je nazivaju "najpoznatijom svetskom fotografijom". Ali, da li znate kako je i kada nastala?

 

Na današnji dan 1960. godine nastala je jedna od najpoznatijih fotografija svih vremena – Herojski gerilac (Guerillero heróico)!

Legendarnog revolucionara Če Gevaru ovekovečio je fotograf Alberto Korda u Havani, na Kubi, na komemoraciji za žrtve sa broda “La Koubre”.

Brod sa municijom eksplodirao je dan radije iz nikad dovoljno razjašnjenih razloga odnoseći sa sobom desetine života. Kako je po zanimanju bio lekar Če Gevara je unesrećenima lično pomagao i bio uključen u svaku vrstu pomoći koja se tih dana posadi i članovima njihovih porodica pružala.

Na komemoraciji se sutradan okupila cela zvanična Havana uključujući i većinu članova tadašnjeg kubanskog državnog vrha. Zanimljivo je da je bio prisutan i francuski filozof Žan-Pol Sartr, Simon de Bovoar, kao i naravno Fidel Kastro.

Ipak, za Alberta Kordu niko od njih zapravo nije bio bitan. Njegovo fotografsko oko videlo je samo istaknutog revolucionara. Kasnije je izjavio da ga je u trenutku kad je snimao fotografiju privukao Če Gevarin izraz lica, koji je iskazivao apsolutnu nepomirljivost, kao i ljutnju i bol. Mnogo godina kasnije, Korda će reći da je fotografija pokazala Čeov čvrst i stoički karakter.

Korda je kod kuće horizontalni snimak “kropovao” i pretvorio u vertikalni kako bi “isekao” pola lica nepoznatog čoveka koji se vidi sa Čeove desne strane, kao i grane palmi koje se vide sa leve strane. 

 

Razvijen film sa svim fotografijama koje je Korda fotografisao 5. marta 1960. godine, Foto: Wikipedia

I to je bilo to! Do kraja šezdesetih upravo je ova fotografija pretvorila harizmatičnog vođu kubanske revolucije u kulturnu ikonu kakvu danas poznajemo. Pojedini istoričari naglašavaju da bi Če Gevaru verovatno bilo sramota kada bi danas mogao da vidi kako je njegov lik postao proizvod masovne, kapitalističke kulture.

Fakultet umetnosti Instituta Merilend nazvao ju je simbolom 20. veka i najpoznatijom svetskom fotografijom, a Muzej Viktorija i Albert objavio kako je ta slika reprodukovana više od bilo koje druge u istoriji fotografije.

Kordina slika je pronašla svoj put do svih svetskih jezika. Postala je alfanumerički znak, hijeroglif, instant-simbol. Zagonetno se uvek iznova pojavljuje gde god postoji neki sukob. Nema ničega sličnog u istoriji što je služilo na taj način – istakao je jednom prilikom Džonatan Grin, direktor Kalifornijskog muzeja fotografije.

U vreme kad je fotografija snimljena, Če je imao 31 godinu. Sedam godina kasnije biće mrtav, ali kao simbol, baš kao i ova fotografija, živeće večno!