Prevelika inteligencija imala je i svoju drugu stranu - sklonost ludilu koje ga je naposletku preuzelo

 

Veliki nemački filozof, pesnik, skompozitor i klasični filolog Fridrih Vilhem Niče rođen je 15. septembra 1844. u Prusiji, a svojim radom i delovanjem promovisao  se u jednog od najuticajnijih mislilaca iz istorije.

Nažalost, 3. januara 1889, doživeo je potpuni nervni slom. Pristupila su mu dva policajca nakon što je uzrokovao pravu pomutnju na ulicama grada Turina. Šta se tačno dogodilo ostaje nepoznato, no priča koja se često ponavlja je da je Niče svedočio udaranju konja na trgu Karlo Alberta, nakon čega je dotrčao do konja i stavio ruke oko njegova vrata kako bi ga zaštitio, a potom kolabirao padom na tlo.

U sedećim danima je slao kratka pisma poznata kao ‘Wahnzettel’ (Pisma ludila) nekolicini prijatelja, uključujući Kozimu Vagner i Jakoba Burkarta. Većinu pisama je potpisana s imenom “Dionysos”, iako su neka bila potpisana s “der Gekreuzigte” što znači “Raspeti”. Svom je bivšem kolegi Burkartu napisao “Stavio sam Kaida u okove.

Takođe, prošle godine sam bio razapet od strane nemačkih lekara na vrlo neprijatan način. Vilhem, Bizmark, i svi drugi antisemiti su ukinuti”. U dodatku je naredio nemačkom caru da ode na put u Rim gde će ga streljati, kao i pozvao sve evropske sile da preuzmu vojnu akciju protiv Nemačke. Njegova je mentalna bolest prvobitno dijagnostifikovana kao tercijarni sifilis, u skladu s medicinskim saznanjima tog vremena.

Iako većina promatrača njegova dela tumače njegov nervni slom kao nevezan za njegovu filozofiju, neki to ipak tumače povezanim s rivalstvom koje je imao s obožavanim Ričardom Vagnerom. Niče je pre napisao “Svi su vrhunski ljudi neodoljivo privučeni tome da odbace bilo kakav teret moralnosti i uokvire nove zakone, a ako već nisu stvarno ludi, nema alternative nego da se sami izlude ili pretvaraju se da su ludi”.

Jedno od objašnjenja njegovog ludila je i rast retro-orbitalnog menigioma, što može biti uzroko demencije. S druge strane, neki pak tvrde kako ludilo može bit rezultat i trovanja živom, koja se tada koristila za lečenje sifilisa.

Niče je 1898. i 1899. pretrpeo barem dva moždana udara, a oni su ga ostavili paralizovanog, nesposobnog da hoda ili govor. Nakon što je oboleo od upale pluća, doživeo je još jedan moždani udar te je preminuo u avgustu. Sestra Elizabeta ga je pokopala kraj njihovog oca.

Pogledajte uznemirujući video: