Atinsko shvatanje demokratije iz perspektive savremene državne uprave izgleda neverovatno čudno, ali ima i običaja iz kojih bismo mogli da učimo.
Uzmimo na primer, ideju poreza. On zapravo – nije postojao! Bar, ne za sve!
Građani, državi u normalnim okolnostima ne bi davali novac. Glavni izvor prihoda bila je carina, a oporezivani su isključivo stranci i najbogatiji građani Atine.
DREVNA ATINA o kakvoj nismo učili u školi: U “kolevci demokratije” vladali su neki zaista BIZARNI OBIČAJI
Najpre je državni budžet bio servisiran od strane 1200 najbogatijih ljudi, da bi kasnije njihov broj bio sveden na 300. Za mnoge od njih, bila je čast da finansiraju svoju državu, a neki su to radili zbog prestiža i društvenog ugleda.
Ovo “dobrovoljno oporezivanje” zvalo se “liturgija”. Ta reč, koju danas uglavnom povezujemo sa crkvenim bogosluženjem, zapravo označava “javnu službu” ili “rad za narod”.
KRATKO, ALI UBITAČNO: Filip Makedonski je ZAPRETIO Spartancima, a njihov odgovor bio je GENIJALAN!
U slučaju da je Atini bilo potrebno uređenje ili zidanje nekog novog objekta, država je pozivala najbogatije. Od njih se očekivalo ne samo da plate troškove, nego i da nadziru radove.
Biti ktitor bila je velika čast, pa su mnogi davali i više nego što se tražilo kako bi se istakli ne samo među običnim narodom, nego i među elitom.
Efikasan OBIČAJ zbog koga u SPARTI NIJE BILO LENJIH LJUDI
Jedni su dobrovoljno pomagali, druge je država primoravala. Bogati Atinjani koji nisu želeli da učestvuju rizikovali su javni linč i progon.
Mnoge građevine u antičkoj Grčki su nastale na ovaj način. Radove na Akropolju, a sumnja se i sam Partenon, takođe su finansirali bogati Grci.
