Da li ste čuli sa "problem sa svećom"? Test je prvi put predstavljen 1945. i imao je neverovatno jednostavnim rešenjem. Ipak, kada je podeljen ispitanicima ispostavilo se da mali broj ljudi može tačno da ga reši.
Test “problem sa svećom” je napravio geštalt psiholog Karl Danker, prilično nesrećna ličnost u svetu psihologije, čovek koji se celog života borio sa depresijom i na kraju izvršio samoubistvo 1940. u 37. godini života.
Danker je prvobitno predstavio ovaj test u svojoj tezi o zadacima za rešavanje problema na Univerzitetu Clark. “Problem sa svećom” je posthumno objavljen 1945. i testiran.
Ova psihološka zavrzlama danas je poznata pod nazivima “problem sa svećom”, “zadatak sveća” i “Dankerov problem sa svećom”. To je kognitivni test koji meri uticaj “funkcionalne fiksacije” na sposobnost rešavanja problema.
Ako vam ovo poslednje zvuči komplikovano, ne brinite! Pokušajte da rešite test i biće vam mnogo jasnije.
“Problem sa svećom”
Nalazite se u sobi u kojoj postoji samo sto, postavljen uza zid. Na njemu se nalazi kutija šibica, kutija špenadli (za tablu od plute), i jedna sveća.
Vaš zadatak je da upalite i zakačite sveću o zid tako da vosak ne kaplje ni na sto, ni na pod.
Kako ćete rešiti ovaj zadatak?
Kada budete bili spremni, odgovor potražite dole.
KOJE VAS LICE NAJVIŠE PLAŠI? TEST iz 1935. koji otkriva MRAČNU STRANU LIČNOSTI koju ste potisnuli u detinjstvu (FOTO)
Rešenje
Postoje dva rešenja ovog logičkog problema, ali oba zahtevaju da razmišljate “izvan kutije”.
Ili izvadite šibice iz kutije, zakačite kutiju špenadlama za zid, i postavite sveću na nju, ili ispraznite i pričvrstite za zid kutiju sa špenadlama i postavite sveću na nju.
U KOJOJ BISTE KUĆI ŽIVELI? Ovaj test ličnosti će OTKRITI O VAMA ono što do sada NISTE ZNALI!
Lako, zar ne? Ipak, pokazalo se da najveći broj ispitanika kojima je dat ovaj zadatak ne ume da ga reši. Danker navodi da takvi ljudi spadaju u prosek i imaju tendenciju ka “funkcionalnoj fiksaciji” – mentalne blokade vezana za korišćenje poznatih objekata na novi način prilikom rešavanja problema.
Konkretno u ovom slučaju, ključni predmet je kutija – kako u njoj stoje šibice/špenadle, ispitanici obično ne mogu da je vide kao predmet koji ima bilo kakvu drugu funkciju.
Kada su šibice/špenadle postavljane van kutije, ispitanici su mnogo lakše rešavali problem.
Dankerov zaključak? Ne vezujte se za uobičajene funkcije poznatih predmeta. Razmišljajte “izvan kutije”!
