Naravno, ukoliko SPC do tada ne odustane od njega i dane i godine ne počne da prebrojava po gregorijanskom kalendaru, piše Nedeljnik. Ali, ako se to desi, onda će se Božić slaviti trinaest dana ranije, a i svaka krsna slava će promeniti svoj “termin”.
ZABORAVLJENA ISTORIJA: I Srbi su nekada BOŽIĆ slavili kad i ostatak sveta – 25. DECEMBRA!
No, kako SPC nije daleko odmakla u ovim razmišljanjima, vratimo se, bar zasad, nešto izglednijoj budućnosti.
Razlika od 13 dana između dve Nove godine nastala je 1900. godine, kada je po julijanskom kalendaru februar imao 29 dana, a po gregorijanskom 28, a sledeći put će ta razlika nastati 2100. godine, za 14 dana.
Osnovna jedinica u ovakvom merenju vremena je kalendarska godina koja ima 365 dana. Međutim, taj broj ne odgovara u potpunosti prividnom kretanju Sunca ili tzv. tropskoj godini koja ima tačno 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 46 sekundi srednjih Sunčevih dana.
DA LI ZNATE TRADICIJU? Naučite jednom za svagda ZAŠTO svi hrišćani NE SLAVE BOŽIĆ ISTOG DANA
Na inicijativu pape Grgura XII, kalendar je reformisan sa prvenstvenim ciljem da ukine nagomilanu razliku od 10 dana, što je i učinjeno kada je posle četvrtka 4. 10. 1582. usledio petak 15. 10. 1582.
Zanimljivo je da su Rumuni, Bugari i Grci, odnosno tamošnje pravoslavne crkve, napustili julijanski kalendar, i od tada prebrojavaju dane po takozvanom revidiranom (reformisanom) julijanskom kalendaru, takozvanom Trpković-Milankovićevom.
Da razjasnimo jednom za svagda! GRCI Božić slave 25. decembra, ali razlog NIJE ONO ŠTO MISLITE
Milutin Milanković je svoj novi julijanski kalendar predstavio na Svepravoslavnom saboru 1923. godine u Carigradu. Milankovićev kalendar odmah su prihvatile Grčka, Bugarska, Rumunska, Aleksandrijska, Carigradska i Antiohijska patrijaršija, a kasnije i Kiparska, Poljska i mnoge druge.
Milankovićev kalendar su odbacile jerusalimska, ruska, gruzinska crkva i grčki starokalendarci. Za razliku od julijanskog i gregorijanskog, on kasni jedan dan na svakih 28.800 godina.
