Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Današnji praznik – Badnji dan u narodu se praktično smatra istim praznikom i danom kada počinje proslava Božića. To dokazuje i poslovica po kojoj se za nerazdvojne prijatelje kaže da su “kao Božić i Badnji dan”.

Mnogi običaji vezani za Badnji dan verovatno potiču iz paganskih vremena, a Srbi su ih nasledili od svojih predaka i još uvek ih održavaju.

Badnji dan je pun rituala i simbolike. “Glavni događaji” ovog praznika su paljenje badnjaka, badnja večera i odlazak u hram na ponoćnu službu. Narodni običaji za ovaj praznik veoma su stari i mnogi su se izgubili ili zaboravili. Od tradicije koja se zadržala u svesti naroda, neka se vezuje za lokalne proslave u određenim krajevima i razlikuju se od mesta do mesta.

Ipak, neki običaji su zajednički i bez njih se ni danas ne može zamisliti proslava Badnjeg dana.

Badnjak

Badnjak
Beta

Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Drvo seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca.

Danas se seče grana hrasta koji je kod Slovena oduvek važio za sveto drvo i vezivao se za božanstvo Svetovida. Ova odsečena grana danas postaje Badnjak – božićno drvo koje u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak.

Pred veče domaćin unosi badnjak u dom. Kuca na vrata i najavljuje da “Badnjak dolazi u kuću”, a kada prekorači prag okupljene ukućane pozdravlja sa rečima “Srećno vam badnje veče”, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

U nekim krajevima do danas se zadržao običaj po kome, noseći badnjak, domaćin treba da obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima.

Uz Badnjak, domu se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame jer je to običaj još iz predhrišćanskog perioda i zato što se na taj način prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.

Badnja večera

Wikipedia/Crnorizec

Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, pa večera obavezno mora da bude posna, ali bez obzira na sve i što bogatija jer se veruje da će onda takva biti i naredna godina. Nekim jelima se od pamtiveka pridavao veliki, skoro magijski značaj, pa ni danas Badnja večera ne može da prođe bez pasulja, ribe, meda i oraha.

Ipak, čak iako neko od ovih jela, ne treba da brinete – suština Badnje večere nije u obilnoj hrani i “prežderavanju” već u bratskoj ljubavi i porodičnoj slozi koja za trpezom vlada. Čak i oni koji su se “na krv i nož” zavadili, na Badnji dan, ako to iskreno žele, na Badnji dan, za trpezom, mogu da se pomire i oproste jedan drugom.

I tako će svi u sreći i slozi i uz povik “Hristos se rodi!” dočekati najradosniji hrišćanski praznik – Božić!