Naučnici su u Alpima pronašli sloj koji bi mogao da bude dokaz da je Hanibal tokom pohoda na stari Rim prošao baš tim putem.
Prema radu objavljenom u časopisu “Archaeometry” naučnici su na mestu gde je danas granica između Francuske i Italije na visokom prevoju našli sedimente iz vremena invazije bogate bakterijama karakterističnim za konjski izmet.
“Hanibal pred vratima”
Prema istorijskim zapisima, vojskovođa Hanibal prešao je Alpe tokom Drugog punskog
rata (218 – 201. godine pre nove ere) sa 30.000 vojnika, 15.000 konja i 37 slonova.
Hanibal je s Pirinejskog poluostrva u Španiji, koje je u to doba bilo podeljeno između Kartagine i Rima, krenuo s vojskom od oko 64.000 vojnika, ali je polovina njih stradala u teškim uslovima alpskih zima.
Napad, u kojem su Hanibalu pomagali i Kelti, bio je umalo poguban za Rimsko carstvo. U nizu bitaka Kartaginjani su Rimljanima naneli teške gubitke i gotovo ih slomili. Ovaj pohod smatra se jednim od najvećih vojnih poduhvata starog sveta.
Hanibal je ipak konačno poražen 202. u bici kod Zame, nedaleko od Kartagine u današnjem Tunisu. Nakon poraza, prvo se sklonio kod Antioha III od Sirije, koji je trebalo da ga izruči Rimljanima kod kralja Pruzije. Kada je i on pristao na izručenje, Hanibal je počinio samoubistvo.
Kartagina je u to vreme bila moćna sila koja se na Mediteranu borila protiv prevlasti Rima, a protezala se gotovo celom severnom Afrikom. Poznata je latinska izreka “Ceterum censeo Karthaginam esse delendam” (“Uostalom, mislim da Kartaginu treba razoriti”), koju je rimski senator Marko Porcije Katon stariji u doba pred početak Trećeg punskog rata navodno ponavljao na kraju svakog zasedanja Senata.
U Trećem punskom ratu Rimljani su konačno 146. pre nove ere Kartaginu sravnili sa zemljom.
Tragom slonova…
Istoričari već dugo vode rasprave o mogućim putevima kojima se preko Alpa prebacivala Hanibalova vojska. U novom istraživanju tim je otkrio zanimljiv sediment debljine jednog metra na prevoju Kol de Traversete na visini od 3.000 metara.
Doktor Kris Alen sa Kraljičinog univerziteta u Belfastu kaže da je sloj stvoren “konstantnim kretanjem hiljada životinja i ljudi”.
– Preko 70 odsto mikroba u konjskom izmetu je iz grupe poznate kao Clostridium, koja je vrlo stabilna u tlu, tako da može preživeti hiljadama godina. Našli smo naučno značajne dokaze iste vrste bakterija u genetskom otisku mikroba koji precizno odgovara vremenu punske invazije – rekao je Alen za BBC.
Neki naučnici su i ranije predstavili teoriju prema kojoj je mesto prelaska Hanibala bio prevoj Kol de Traversete, ali se mnogo njih opire toj tezi.
Naučnici se nadaju da bi u otkrivenom sedimentu mogli pronaći neke još jasnije dokaze, možda ostatke oružja ili slonova koje je Hanibal najverovatnije koristio kao psihološko oružje. U to vreme većina Rimljana nikada ih nije videla i mnogo su ih se plašili.
