Ime Sadako Sasaki vam verovatno ništa ne znači. Ona zapravo i jeste bila sasvim obična devojčica, ni po čemu različita od hiljada druge dece koja su živela u njenom gradu. Imala je brata i roditelje koji takođe nisu bili ni po čemu posebni i teško da bi istorija zapamtila njihova imena... tj. da nije bilo 6. avgusta 1945. godine.

 

Na današnji dan 1945. godine američki teški bombarder tipa ‘Boing B-29 Supertvrđava’ (Superfortress) izbacio je na japanski grad Hirošimu prvu nuklearnu bombu ikada upotrebljenu u ratu.

Grad je razoren, a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš. Poginulo je oko 117.000 ljudi, a od posledica bačene bombe stradalo je 217.137. Hirošima je tada imala 255.000 stanovnika.

Više o ovom strašnom događaju možete saznati KLIKOM OVDE!

Bomba je iza sebe ostavila samo pustoš i tragediju… Čak i oni koji su preživeli nisu izbegli strašnu sudbinu. Upravo to je priča o Sadako Sasaki, hiljadu ždralova i jednoj želji.

Devojčica koja je postidela Ameriku

 

Porodica Sasaki živela je u Hirošimi… Sadako je imala samo dve godine kada je na njen grad pogodio “Mali dečak”, prva atomska bomba ikada bačena.

Njena kuća nalazila se oko dva kilometara od mesta eksplozije. Udar je bio toliko snažan da je Sadako izletela kroz prozor. Svi su mislili da je poginula, ali je devojčica ipak bila živa i, naizgled, nepovređena.

Sledećih deset godina Sadako je živela kao i sva ostala deca u tom kraju Japana. Kraj rata je doneo razaranja i pustoš kakvu niko nije ni mogao da zamisli, ali je život ipak išao dalje.

A onda se u novembru 1954. godine Sadako razbolela. Imala je prehladu, i na vratu su počele da joj se pojavljuju otekline koje su se pomerale prema licu. U januaru 1955. na nogama su joj se pojavile ljubičaste mrlje. Nedugo zatim, dijagnostifikovana joj je leukemija ili “bolest atomske bombe” kako ju je zvala devojčicina majka.

Crne prognoze i nada

 

Lekari su bili neumoljivi – Sadako Sasaki živeće u najboljem slučaju još godinu dana.

U tom periodu, doktori su zabeležili veliki porast obolelih od leukemije, posebno među decom. Već početkom 1950-ih, bilo je jasno da leukemija nastaje kao posledica radijacije.

Sadoko je smeštena u bolnicu. Uplašena i sve bolesnija, stalno je slušala bajke i japanske legende. Omiljena joj je bila ona po kojoj će, ako uspe da napravi 1000 origami papirnih ždralova imati pravo da poželi jednu želju.

A Sadako je želela samo da ozdravi…

Zbog nedostatka papira, Sadako je morala da se snalazi. Koristila je papir iz pakovanja lekova i sve što je mogla da izmoli od odraslih. Ovo je, uprkos naporima i činjenici da joj je do oktobra noga bila potpuno otečena, podrazumevalo i odlazak u sobe drugih pacijenata samo kako bi ih pitala da uzme papir iz poklona koji su dobijali.

Sadako i hiljadu papirnih ždralova

 

Tog 25. oktobra 1955. godine Sadoko nije mogla ni da jede. Nakon upornih molbi roditelja, zatražila je čaj i pirinač. Pojela je dve kašike, i rekla: “Dobro je”. Zatim je umrla.Imala je 12 godina.

Do tada, Sadako je napravila 644 ždrala. Njeni prijatelji su dopunili broj do hiljadu i ona je sahranjena zajedno sa njima. Tako kaže priča ispričana u knjizi “Sadako i hiljadu papirnih ždralova”. Druga verzija, navedena u memorijalnom parku u Herošimi, tvrdi da je devojčica do avgusta 1955. premašila hiljadu i nastavila i dalje da pravi papirne ptice.

Sadako Sasaki postala je simbol stradanja nevinih žrtava za vreme Drugog svetskog rata. Njena statua i danas stoji u Memorijalnom parku mira u Hirošimi.

Na dan njene smrti deca iz celoga sveta šalju papirne ždralove koji se, zajedno sa porukama mira, kače na spomenik posvećen maloj Sadako – devojčici koja je imala samo jednu želju – da živi.