TRAGEDIJA LENKE DUNĐERSKI rasplakala je Srbiju, ali malo ko zna za NEPRAVDU koja je zadesila NJENOG BRATA

Đorđe Dunđerski
Wikipedia/Kolaž

Priču Lenke Dunđerski, večne muze pesnika Leze Kostića, srpska publika imala je prilike da vidi u nedavno završenoj seriji "Santa Maria della Salute" Zdravka Šotre. Sudbina jednog od njene braće mnogo je manje poznata.

 

Lenka Dunđerski imala je dvojicu braće – Gedeona i Đorđa. Geda je preminuo u sam osvit Drugog svetskog rata 1939. godine i o njemu više možete pročitati KLIKOM OVDE. Stariji Đorđe poživeo je duže, a pred sam kraj života prošao je pravu golgotu.

Jedan od najbogatijih Srba svog doba

 

Kaštel porodice Dunđerski u Kulpinu, Foto: Wikipedia

Đorđe Dunđerski rođen je 1873. godine. Studirao je agronomiju u Nemačkoj. Živeo je na dvorcu u Kulpinu, na nekadašnjem spahiluku porodice Stratimirović, a svoje aktivnosti je usmerio na mnogobrojna industrijska preduzeća koje je posedovao od kojih su najznačajnija: Kamendin u Novom Sadu, (fabrika seruma), Kulpin u Novom Sadu (fabrika mesnih prerađevina koja je dobila ime po dobru u Kulpinu), Grafika (umetnički štamparski zavod)…

Na svom dobru u Kamendinu je imao veliku ergelu konja. Bio je saosnivač hipodroma u Beogradu i Sajma u Novom Sadu. Bio je oženjen Olgom, ćerkom generala Mitra Martinovića. Imali su sina Gedeona i ćerku Nadeždu.

Gde je sahranjena Lenka Dunđerski možete saznati KLIKOM OVDE!

Osuda bez svedoka i odbrane

 

Teška vremena za porodicu Dunđerski su nastupila nakon 1945. godine. Đorđe, iako već u ozbiljnim životnim godinama, optužen je da je svoje fabrike stavio u službu nacističke mašinerije, da je mađarsku i nemačku vojsku snabdevao hranom, da je sarađivao sa okupatorom… jednom rečju da je izdajnik.

Uzalud se Dunđerski branio da nije kriv, da su mu Nemci bez ikakvog pitanja oduzeli imovinu i raspolagali njom i da je u velikoj meri tokom rata pomagao rad Matice srpske i Srpske pravoslavne crkve, pa čak i narodnooslobodilačkog pokreta.

Sve je bilo uzalud. Nove vlasti su bile gluve na ove dokaze, a u toku postupka nije saslušan nijedan svedok odbrane. Sud je kao “olakšavajuću okolnost” uzeo jedino činjenicu da je Đorđe tokom okupacije pomagao nezaposlene Srbe preko Crkvene opštine u Novom Sadu jer je to bila činjenica koja se nije mogla sakriti.

Đorđe Dunđerski osuđen je na sedam meseci prinudnog rada, uslovno na godinu, kao i na kaznu konfiskacije celokupne imovine.

Neki od onih koje je ovaj veliki Srbin zadužio ipak su našli načina da mu se makar malo oduže. Priča kaže da je Đorđe bio toliko poštovan u narodu da su mu, nakon što je osuđen, ljudi kojima je pomagao tokom rata, donosili svoja sledovanja u hrani jer on, kao osuđenik, na njih nije imao pravo.

Razočaran i duboko povređen nepravdom koja ga je zadesila, Đorđe Dunđerski je umro u Novom Sadu u jesen 1950. u 84. godini života

Godine 2008. sud u Novom Sadu je konstatovao da Đorđe Dunđerski nije imao “pošteno suđenje” i da je čitav postupak imao za cilj konfiskaciju njegove ogromne imovine i rehabilitovao ga

Njegovi potomci i dalje žive u Novom Sadu i biju bitku za povraćaj velike porodične imovine.



loading...