Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetim mučenicima Julijanu i Vasilisi, svetiteljima koji su živeli i za hrišćansku veru stradali početkom 4. veka.

 

Sveti mučenici Julijan i Vasilisa su još za života bili ugledni i veoma poštovani hrišćani. Iako su se venčali, zavetovali su se da će život provesti kao brat i sestra, šireći hrišćanstvo i pomažući sirotinji.

Zato je Julijan je osnovao muški manastir, a Vasilisa ženski. Prema priči, bile su to velike zajednice u kojima se živelo po hrišćanskim vrednostima i merilima – u Julijanovom manastiru bilo je oko 10.000 monaha, a u Vasilisinom 1.000 monahinja.

Međutim, onda su za hrišćane nastala teška vremena. Car Dioklecijan je progonio i mučio pripadnike ove vere, podjednako muškarce, kao i žene.

Vasilisa i Julijan su znali da će pre ili kasnije doći i do njih. Vasilisa je Boga molila jedino da nijedna od njenih monahinja ne postrada i ne pokoleba se u svojoj veri. Prema predanju, Bog je uslišio ovu molitvu i u toku narednih šest meseci, sve monahinje su umrle. Ipak, one su raširenih ruku i kao dar prihvatile odlazak u smrt i izbavljenje od opasnosti koja ih je čekala na Zemlji. Na kraju, Vasilisa je usnila divan san – videla je sve svoje duhovne sestre, “svetle i radosne kao anđeli” kako je pozivaju da dođe k njima. Ubrzo nakon toga, i ona je preminula i pridružila im se.

“Brakom vezani, Hristom vezaniji.
Savez duhovni — savez je trajniji.
U knjigu Živih Duh ix ypisa:
„Bratac Julijan, sestra Vasilisa“.
Sve ostaviše, za Hristom pođoše.
I čas kad kucnu živote dadoše
Za ljubav Božju, ljubav trisunčanu,
Slavu prezreše. svu slavu zemljanu;
Ljubavlju k Bogu sebe proslaviše
I primer divan naš ostaviše.
Bogatstvo crkvi, i ukras i dika:
Krv čudotvorna čudnih mučenika.”

Sveti Julijan nije stigao da oplače svoju voljenu ženu. Njegov namastir je potpuno uništen, monasi su pobijeni ili utamničeni, a on sam je mučen strašnim mukama.

Odbijavši da se odrekne Hrista i izdržavajući sve tegobe, Julijan je uspeo da pokoleba i na kraju preobrati u hrišćanstvo još mnogo ljudi uključujući i nekoliko svojih tamničara.

Prema predanju, mučilo ga je čak 20 vojnika i trebalo im je čak sedam dana da ga ubiju.

Julijanovo i Vasilisino iskušavanje konačno se završilo 313. godine kada je i Julijan časno postradao za Hrista i njegovu veru.

Sveti mučenike Julijana i Vasilisu slave i poštuju pripadnici svih hrišćanskih zajednica. Srpska pravoslavna crkva slavi njihov dan 8. januara po crkvenom, a 21. januara po gregorijanskom kalendaru.

Zbog teškog života koji su vodili i strašnih muka koje je Julijan istrpeo zarad svoje vere i posvećenosti Hristu, ovi mučenici se danas smatraju zaštitnicima svih nesrećnih i nepravedno optuženih ljudi koji stradaju zbog svojih uverenja i stavova. Molitva kaže da će sva nepravda koja im je za života načinjena biti stostruko ispravljena i dobrim vraćena dokle god ostanu iskreni i istrajni u veri i pravdi.