TUGA MADAM TISO: Čuli ste za njen muzej voštanih figura, ali kako MORBIDAN POSAO je morala da radi sigurno ne znate

Mari Tiso, vajarka i vlasnica prvog muzeja voštanih figura i danas je ime poznato širom sveta. Ipak, kako je došlo do toga da se ova žena bavi ovim pomalo morbidnim zanimanjem malo ko zna! Ovo je njena priča.

Madam Tiso
Wikipedia

Meri Tiso se rodila kao kćerka oficira Jozefa Grosholca i Ane Marije Kurtis. Devojčica verovatno nikada u detinjstvu nije ni pomislila da bi mogla da bude vajarka i skulptor. Međutim, sve se promenilo nakon što joj je otac umro, a majka potražila pomoć od doktora Filipa Kurtisa, poznatog modelara koji je u Pariz radio kao tvorac voštanih figura, piše portal History.co.uk.

Meri  i njena majka ubrzo su počele da rade kao pomoćnice u radnji slavnog skulptora. Upravo tu je Meri upoznala madam Elizabetu – sestru francuskog kralja Luja XVI. Ova dama uočila je talenat koji je devojčica imala i rešila je da joj bude mecena.

Sa samo 17 godina, Meri je napravila svoju prvu figuru – Voltera, a zatim je oblikovala i Žan-Žak Rusoa i Bendžamina Frenklina.

U isto vreme, Meri je ostala u dobrim odnosima i sa kraljevskom porodicom. Upravo zbog ovoga je, tokom Francuske revolucije bila uhapšena. Iz zatvora ju je izbavio doktor Kurtis, ali uz nagodbu da će Meri praviti posmrtne maske ljudi koje revolucionari budu giljotiranirali.

I tako se, kao veoma mlada devojka Meri našla u centru najmračnijih dešavanja u Evropi u 18. veku. Među maskama koje je načinila bile su i one kralja Luja XVI, Marije Antoanete, revolucionara Dantona i Robespjera… One su nabadane na kolac i nošene kroz Pariz kako bi javnost saznala ko je ubijen i kako se prave, odsečene glave ne bi raspadale po ulicama.

A kakvu strašnu sudbinu je doživeo četvorogodišnji sin Luja XVI i Marije Antoanete pročitajte OVDE!

Meri je u ovom teškim vremenima očvrsla i izrasla u odlučnu i snažnu ženu. Prepoznao je to i stari doktor Kurtis, pa je upravo ovoj skromnoj devojci zaveštao sve svoje voštane figure.

Meri se udaje za inženjera Fransoa Tisoa i 1802. godine sa svojim neobičnim nasleđem odlazi u Englesku gde prvi put izlaže do tada nezamislive eksponate. Francusko-engleski rat sprečava je da se vrati u Francusku, pa u narednim godinama putuje po celoj Britaniji izlažući svoje maske.

Njen sin Josef postaje uskoro njen najveći saradnik. Prva stalna postavka voštanih figura madam Tiso priređena je u ulici Bejker u Londonu 1835. godine. Tu se nalazila i, u ono vreme najkontroverznija, Dvorana strave u kojoj je, pored poznatih serijskih ubica i mučitelja, Meri postavila i maske ljudi koje je bila primorana da radi tokom Francuske revolucije.

Meri Tiso je 1838. napisala memoare. Poslednja figura koju je izradila bila je njena sopstvena. Napravila ju je 1842. godine i ostavila je u muzeju na brigu svojim sinovima.

Umrla je od starosti 16. aprila 1850. u 88 godini života ostavljajući iza sebe imperiju zabave koja i danas radi sa nesmanjenim supehom.