Na današnji dan preminuo je Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti.

 

Aleksandar Sergejevič Puškin bio je veliki ruski pesnik i začetnik realizma. Poreklom iz stare, ali osiromašene plemićke porodice, pesnik buntovnog duha često je bio na udaru cenzora, a zbog stihova o slobodi prognan je iz prestonice na jug Rusije.

Preminuo je od rana zadobijenih dva dana pre toga u dvoboju s jednim francuskim avanturistom.

Njegovu liriku odlikuju osećajnost, mera, dovršenost i krajnja jednostavnost izraza.

Ljubavni motivi, dominantni u poeziji bogatoj muzičkim, likovnim i psihološkim elementima, povremeno se smenjuju s patriotskim i revolucionarnim. Bio je inovator u pogledu jezika, stila i sadržaja.

Nasilnoj smrti pesnika u 38. godini života prethodile su spletke najviših krugova ruskog društva.

Dela: “Evgenije Onjegin”, “Grof Nulin”, “Kućica u Kolomni”, drame “Boris Godunov”, “Rusalka”, “Pikova dama”, “Kapetanova kći”, “Egipatske noći”, “Pripovijetke pokojnog Ivana Petroviča Belkina” …

Ostali događaji na današnji dan:

1258. Mongoli zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.

1763. Mirovnim ugovorom u Parizu završen Sedmogodišnji rat, prvi oružan sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji prepustila i Kanadu. Španija dobila Lujzijanu i Kubu, a Pruska Šleziju, koju je preuzela od Austrije.

1837. U dvoboju ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti.

1878. Konvencijom u El Zanjonu okončan desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti na Kubi.

1879. U Velikom Trnovu otvoreno zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.

1891. Zaslugom srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

1901. U Beču umro srpski državnik Milan Obrenović, knez, a potom kralj Srbije. Tokom njegove vladavine Srbija stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. S Bečom zaključio Tajnu konvenciju 1881. kojom je nezavisnost Srbije ograničena u korist Austro-Ugarske. Abdicirao 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.

1942. Američki džez-muzičar Glen Miler postao prvi muzičar koji je dobio “zlatnu ploču” za prodaju milionitog primerka kompozicije “Chattanooga Choo Choo”.

1947. U Parizu potpisani mirovni ugovori zemalja-pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.

1962. Američki pilot Frensis Geri Pauers oboren 1960. dok je preletao SSSR špijunskim avionom U2. U Berlinu zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.

1964. U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo razarač “Vojadžer”, poginulo više od 80 mornara.

1979. U Ljubljani umro slovenački političar Edvard Kardelj, funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio predsednik Skupštine SFRJ.

1996. IMB kompjuter “Duboko plavo” ušao u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom.

1997. Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili vatru na muslimane iz istočnog dela grada, koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe poginule, a 38 ih povređeno. Mostar u bosanskom ratu, pošto su Srbi napustili grad, 1993. podeljen na muslimanski i hrvatski deo.

1998. Umro bivši francuski ministar inostranih poslova Moris Šuman, tvorac projekta Evropske unije.

2000. Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio nezavisne medije da su američki plaćenici i kriminalci i najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.

2001. Tokom antivladinih protesta u Teheranu u sukobu s policijom povređeno više desetina studenata, a oko 100 ih uhapšeno.



loading...