Iako je bio jedan od najjačih muškaraca u Americi, imao je tajnu koju nije mogao da otkrije svetu.
Emil Grifit poreklom je bio sa američkih Devičanskih ostrva, a kao mladi Afroamerikanac u SAD-u se susreo sa više nego dovoljno diskriminacije. Upravo zato na popis nije mogao dodati i činjenicu da je bio gej!
Meč koji mu je promenio život
Emil Grifit je profesionalnu karijeru počeo krajem 1950-ih godina u Njujorku, a titulu je prvi put osvojio protiv Kubanca Denija “Kida” Pareta. Kasnije je imao još dva meča sa istim protivnikom, a poslednji, treći, iz marta 1962. godine mu je totalno promenio život i karijeru pošto je udarcem ubio Pereta u ringu!
Naime, u poslednjoj rundi ga je udario 17 puta, a čak i nakon što je Paret ostao naslonjen na konopce Grifit je nastavio brutalno da ga udara još nekoliko sekundi, dok ih sudija nije razdvojio. Nakon toga Paret je, u komi, primljen u bolnicu gde je i preminuo 10 dana kasnije.
Tek godinama posle Grifit je otkrio da ga je za vreme merenja, neposredno pre meča, Paret prozvao “marikonom”, što je podrugljivi španski naziv za homoseksualca. Grifit je tada i dodao da je želeo da nokautira Pareta zbog njegovih reči, ali da ga nipošto nije želeo da ga ozbiljno povredi.
Iako je Grifit pokušao da poseti Pareta u bolnici, to mu nije dozvoljeno, a ovaj događaj predstavljao je prekretnicu u njegovoj karijeri. Činjenica da je uzrokovao nečiju smrt ga je progonila do kraja života, a poslednja scena meča je, prema mišljenju mnogih, bila toliko mučna da je uticala na celi svet boksa – neko vreme se čak pričalo o zabrani ovog sporta, a na televiziji nije prikazivan čak 10 godina nakon toga.
Nakon Paretove smrti, Grifit je neko vreme odustao od boksa, a tek su ga mnoga pisma podrške, među kojima je nekolicina bila od vozača kamiona koji su slučajno ubili nekoga, podstakla da se vrati u ring u kome je ostao sve do penzionisanja 1977. godine.
Podcenjivanje društva mu je davalo snagu u ringu
Grifita su mnogi opisivali kao elegantnog, divnog muškarca kojeg je okruživala aura čarolije. Upravo zato je tragičnije što taj muškarac, koji je bio deo najsirovijeg dela društva – svetski prvak u boksu – nije mogao biti ono što jeste.
– Bio je crnac i pripadnik niže klase, a uz to je visio u gej barovima i tukle bi ga razne propalice – objašnjava Randel Klajn, izvršni umetnički direktor SF JAZZ centra, u kojem će uskoro biti premijerno prikazana opera “Champion: An Opera in Jazz”, koju je napisao i komponovao Terens Blankhard.
Naime, poznati đez muzičar i kompozitor Blankhard godinama se bavi boksom, a smatra da između tog sporta i džeza postoje mnoge veze. Upravo zato je inspiraciju za svoju operu pronašao u Emilu Grifitu.
– Sećam se kad sam osvojio svoj prvi Gremi , kada su prozvali moje ime, pogledao sam u suprugu i zagrlio je. Emil nije mogao otvoreno slaviti sa voljenom osobom, a do sada je svi već trebalo da prerastemo takvu netoleranciju – kaže Blankhard.
Proučavajući Grifitov život, Blankhard je pročitao njegovu biografiju “Nine… Ten… Out!”, koju je napisao Ron Ros, a u kojoj je naišao na citat koji je na njega ostavio snažan utisak: “Stalno razmišljam koliko je čudno to da mogu da ubijem muškarca i većina ljudi će to razumeti i oprostiti mi. Ipak, kada volim muškarca, mnogi će to smatrati neoprostivim grehom”.
Grifit je od svog dolaska u SAD bio imigrant i Afroamerikanac, znači autsajder, a uz to je prihvatio i privlačnost koju je osećao prema muškarcima. To mu je na neki način davalo snage u ringu, jer je većina boksera bila žrtva u nekom trenutku u životu, piše Daily Beast.
Blankhard Grifitovu priču smatra univerzalnom jer se bavi nerazumevanjem i osudama drugih.
– Gledajte mlade Afroamerikance koje policija danas ubija samo zbog boje kože. Pogledajte žene koje rangiraju na osnovi pola i zato su manje plaćene – istaknuo je Blakhard čiju operu, koja će uperiti prst u činjenicu da se mnogi osećaju bolje osuđujući druge, svi očekuju s nestrpljenjem.
A Grifit?
Grifit je u karijeri više puta osvajao titule u velter i srednjoj kategoriji, tokom 1960-ih i 1970-ih godina. Ukupno je imao 112 borbi, od čega je 85 pobeda (23 nokautom), 24 poraza, dva nerešena, dok je jedan meč neregistrovan.
Po završetku karijere radio je kao trener i prisustvovao je svim većim sportskim događajima u svom kraju. Oženio se 1971. godine, a 1992. je skoro pretučen na smrt kada je izlazio iz jednog gej-bara u Njujorku.
Proglašavan je za borca godine u izboru časopisa Ring 1964, član je Međunarodne bokserske kuće slavnih i Svetske kuće slavnih.
Bokserski istoričari saglasni su da je smrt Pareta promenila Grifita. Nakon tog meča imao je još skoro 80 borbi, ali zabeležio je tek 12 nokauta, iako je imao razoran udarac. Članovi njegove najuže porodice potvrdili su da je do kraja života patio zbog Pareta i imao noćne more. Preminuo je 2013. u 75. godini života.
