Samosvesna i rečita Nemica je iz spavaće sobe u izlog svoje radnje iznela čitav svet seksa, ali i pomagala za razne seksualne igre. To se zbivalo u vreme kada se o seksualnosti nije javno govorilo, a nije bilo ni svesti o tome da bi ona mogla biti povezana sa radošću i zadovoljstvom, piše DW.

Beate Uze je rođena 1919. u tadašnjoj Istočnoj Pruskoj, oblasti koja je posle drugog svetskog rata postala deo Rusije.

Roditelji su je vaspitavali u otvorenom i liberalnom duhu. Otac je bio poljoprivrednik. U štali joj je pokazao kako se pare životinje. Majka je bila jedna od prvih žena koje su završile medicinu u Nemačkoj. Ona joj je otvoreno govorila o ženskoj seksualnosti i čak joj je preporučila kontraceptivna sredstva.

Beate je naučila u roditeljskoj kući da su devojčice isto tako talentovane kao i dečaci.

Ona je 1937. odlučila da u Berlinu postane pilotkinja. Uskoro je bila sportska i umetnička letačica. Zatim se 1939. udala za svog instruktora letenja Hans-Jirgena Uzea, a 1943. se rodio njihov sin.

Godinu dana kasnije je njen muž stradao u avionskoj nesreći, ali ona i dalje leti. Od 1944. je u nemačkom Vermahtu. Sa činom kapetana transportuje avione do fronta.

Do kraja života nije želela da priča o svojoj ulozi u tom vremenu niti je osećala krivicu.

Seks više nije samo muška stvar

Na kraju rata uspela je jednim od poslednjih letova da napusti Berlin zajedno sa sinom. Obrela se u Flensburgu na severu Nemačke. Bila su to teška vremena za samohranu majku.

U razgovoru sa ženama čiji su se muževi vraćali iz rata saznaje da se te žene plaše trudnoće u vremenu teške oskudice. Beate Uze se setila kontraceptivnih metoda koje joj je majka preporučila i zapisuje jednu od njih, kalendarsku metodu računanja plodnih dana poznatu kao metodu Knaus-Ogino.

“To nije bila sigurna metoda, ali je bilo bolje nego ništa”, rekla je Beate Uze kasnije.

“Spis X” je naziv brošure koju je prodala po tada veoma visokoj ceni u 32.000 primeraka. Od toga je stekla kapital za osnivanje firme koja će docnije postati svetski koncern.

No, njen način prodaje, koji se bazirao na tada neuobičajenom slanju formulara za naručivanje na sve adrese do kojih je mogla doći, donosi joj i prve sudske procese. Posle će ih u njenoj karijeri biti oko dve hiljade.

Najčešće su podnosioci tužbi smatrali da su na njihove adrese stigli nepristojni materijali koji navode na nemoralno ponašanje i seks pre braka.

Jedni se ljute, a drugi joj se dive. Seks nije više samo muška stvar. Beate Uze oslobađa žene tako što im priznaje pravo na samostalnu seksualnost. Ona je svoju ideju gledala sa pragmatične strane: “Nije se tada obaziralo na sentimente u onome što se radilo. Gledalo se da se preživi i da se izađe na kraj sa detetom.”

Bračna higijena

Onda je 1951. učinjen sledeći korak – osnovana je “Kuća za dostavu Beate Uze”. Prodaje kondome i publikacije o “bračnoj higijen”, kao se tada bračni seks nazivao.

Njen poslovni model se sastoji od prodaje stvari koje su svima potrebne, a niko o njima ne priča. Ali i ton je nov – za produkte garantuje svojim imenom i direktno oslovljava mušterije.

Rezultat je brz rast firme. Posle prve decenije zapošljava 200 ljudi. U Flensburgu 1962. otvara prvi seks-šop sveta.

“Specijalizovana radnja za bračnu higijenu“ je izazvala talas negodovanja. Neki građani su smatrali da radnja podstiče neprirodno zadovoljenje seksualnih potreba.

Čak je i Berzovno udruženje nemačkih knjižara odbilo zahtev firme Beate Uze da se učlani i to iz “moralnih razloga”.

Lokalni teniski klub takođe ne želi da je primi. To je razljutilo Beate Uze pa je izgradila sopstveno tenisko igralište.

“Mislim da je meni bilo lakše. Muškarcu se mnogo brže spočitavaju negativne misli ili prljava mašta nego ženi koja je udata i ima decu, pa joj ništa iz te oblasti nije tuđe. Njoj više veruju”, rekla je u jednom intervjuu 1997.

Novi poslovni impulsi dolaze sedamdesetih. Menjaju se i zakoni i moralne predstave ljudi. U centru pažnje više nije “bračna higijena” već želja i zadovoljstvo.

Pored kondoma, pomada i časopisa, odavno se prodaju i erotska pomagala i igračke, donji veš i sredstva za potenciju.

Pornografija je 1975. legalizovana u Nemačkoj te Beate Uze uključuje video-sadržaje u svoju ponudu.

Za mnoge feministkinje ovde dolazi do radikalnog raskida. Zašto Uze prodaje filmove u kojima su žene degradirane na nivo seksualnog objekta? Kritičari joj spočitavaju do danas da joj nije bila važna ravnopravnost već profit.

Neuspeh porodične firme

Uze je dobila još dva sina u drugom braku sa trgovcem Ernstom-Valterom Rotermundom. Sinovi su se uključili u posao.

Dok posao cveta, sinovi započinju svađu. Firma je podeljena 1981. “Beate Uze” ostaje kod majke i njenog sina Ulriha, a “Dostava Orion” od tada pripada dvojici drugih sinova.

Zastoj je za firmu nezamisliv. Nove ideje postaju stvarnost. Beate Uze 1996. otvara Muzej erotike u Berlinu, a 1999, dve godine pred smrt, sa firmom je izašla na berzu.

Akcije najpre astronomski rastu a potom kontinuirano padaju. Firma se bori sa smanjenim prometom, neke filijale se zatvaraju. Prevelika je konkurencija na internetu, stalno preti bankrot. Insolventnost je prvi put proglašena pre dve godine, ali osnivačica firme to nije doživela.

Kažu da je Beate Uze mnogo patila zbog svađe sinova i podele firme. A i njen drugi muž izgleda nije bio za nju. Brzo se povukao iz posla i okrenuo se drugim ženama. Posle 20 godina braka Beate Uze se razvodi i potom nalazi novu ljubav, Amerikanca koji je mlađi od nje 25 godina.

Pred kraj života poslovanje je bilo nestabilno, ali za svoju pionirsku ulogu u oslobađanju seksualnosti počinje da dobija društvena priznanja. Dugo je u svom Flensburgu bila odbacivana, a za svoj osamdeseti rođendan se upisala u zlatnu knjigu grada. Međutim, nije postala počasna građanka.

Deset godina pre toga, 1989. dobila je Savezni krst za zasluge. Ona se nametnula u muškim oblastima – kao pilotkinja i poslovna žena. Nesumnjivo je njena zasluga da su neke teme koje su bile tabu pronašle put do javnosti. Nije ustuknula ni pred pretnjama ni pred tužbama ili pred pokušajima da je marginalizuju.

Katrin Renike, autorka koja je napisala njenu biografiju, izjavila je za Dojčlandfunk da Beati Uze nije posebno na srcu ležala ženska emancipacija. Ona je prema gospođi Renike rani primer „influensera“, osobe koja preko marketinškog posredovanja sopstvene ličnosti prodaje svoje proizvode.Beate Uze je umrla 2001. u osamdeset i prvoj godini života od posledica upale pluća.