Kardelj je rođen je 27. januara 1910. godine u Ljubljani, u radničkoj porodici. Otac mu je bio krojački radnik i član Socijaldemokratske stranke, a majka radnica u Fabrici duvana. Nakon završetka građanske škole, upisao je učiteljsku školu, koju je završio 1929. godine. Član SKOJ-a postaje 1926., a dve godine kasnije i član KPJ.

 

U učiteljskoj službi nije radio, jer je posle mature hapšen zbog komunističkog delovanja. Osuđen je od suda za zaštitu države 1930. godine na dve godine robije, koju je odležao u Zabeli kod Požarevca. U radničkom pokretu se rano aktivirao. Radio je ilegalno kao protivnik reakcionarnog režima šestojanuarske diktature. Zbog političkog rada i kao publicista je često hapšen i progonjen.

Godine 1934. otišao je ilegalnim putevima u inostranstvo. Sve do Drugog svetskog rata bavio se publicistikom. Između ostalog objavio je političko-istorijski rad „Razvitak slovenačkog nacionalnog pitanja”, koji je izašao 1939 godine pod pseudonimom „Sperans”., ali ga je cenzura zbog antifašističkih tendencija zaplenila.

Godine 1941. jedan je od osnivača Oslobodilačkog fronta u Sloveniji i potpredsednik njenog Izvršnog odbora. Septembra iste godine ilegalno je došao u Beograd. Učestvovao je na sevetovanju na Stolicama, kod Krupnja i tada postao član Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Jugoslavije.

Na drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu izabran u Predsedništvo AVNOJ-a i imenovan za potpredsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije.

Edvard Kardelj je jedan od tvoraca istorijskih odluka donešenih na zasedanju AVNOJ-a u Jacu. Otada neprekidno rukovodi radom u izgradnji zakonodavstva nove Jugoslovenske države, na njenom organizovanju i afirmisanju. Posle rata, vršio je najvažnije funkcije u državnom aparatu.

Od 7. marta 1945. godine bio je potpredsenik Savezne vlade, a zatim i ministar spoljnih poslova. Posle ustavne reforme od 1953. godine postao je potpredsednik Saveznog izvršnog veća.

Bio je šef jugoslovenske delaegacije na Konferenciji mira u Parizu (1946 god.), šef delegacije FNRJ na zasedanju OUN (Organizacija Ujedinjenih Nacija) 1947, bio je na zasedanju Saveta ministra inostranih poslova u Moskvi 1947. i 1948. godine, bio je šef delegacije FNRJ na trećem zasedanju u OUN u parizu 1949, na četvrtom zasedanju OUN u Njujorku i na petom zasedanju OUN u Njujorku, 1950. godine.

Vršio je ulogu Sekretara izvršnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, generalnog sekretara SSRNJ i člana CK SK Slovenije. Već 1949. Kardelj je izabran za počasnog člana Slovenske Akademije znanosti i umetnosti. Kasnije je postao član Srpske akademije, bosansko-hercegovačke Akademije, Makedonske Akademije i počasni doktor Ljubljanskog sveučilišta.

Godine 1955. radio je na izradi takozvane Beogradske Deklaracije u sređivanju jugoslovensko-sovjetskih odnosa posle Staljinove smrti.

Godine 1963, po usvajanju novog Ustava SFRJ, izabran je za Predsednika Savezne Skupštine. Tu funkciju je obavljao je do 1967. godine.

Za redovnog profesora Ekonomskog fakulteta u Ljubljani izabran je 1974. godine. Na Desetom kongresu SKJ 1974, Kardelj je izabran za člana Predsedništva CK SKJ. Iste godine je izabran i za člana Predsedništva.

Teško se razboleo krajem 1978. godine. Odlazi u Ljubljanski klinički centar , gde i umire 10. februara 1979. godine.

Edvard Kardelj je bio poznat pod svojim partizanskim pseudonimom „Bevc”. Jedan je od tvoraca zloglasnog logora Goli Otok, za izolaciju Staljinovih pristalica. Pored toga, ima odgovornost i za masovnu likvidaciju nacionalnih snaga u Kočevskom Rogu, sredinom maja 1945.

Dugo vremena posle rata, smatran je za drugog čoveka Jugoslavije i za naslednika maršala Tita.

Ostali događaji na današnji dan:

1258. Mongoli zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.

1763. Mirovnim ugovorom u Parizu završen Sedmogodišnji rat, prvi oružan sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji prepustila i Kanadu. Španija dobila Lujzijanu i Kubu, a Pruska Šleziju, koju je preuzela od Austrije.

1837. U dvoboju ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti.

1878. Konvencijom u El Zanjonu okončan desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti na Kubi.

1879. U Velikom Trnovu otvoreno zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.

1891. Zaslugom srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

1901. U Beču umro srpski državnik Milan Obrenović, knez, a potom kralj Srbije. Tokom njegove vladavine Srbija stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. S Bečom zaključio Tajnu konvenciju 1881. kojom je nezavisnost Srbije ograničena u korist Austro-Ugarske. Abdicirao 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.

1942. Američki džez-muzičar Glen Miler postao prvi muzičar koji je dobio “zlatnu ploču” za prodaju milionitog primerka kompozicije “Chattanooga Choo Choo”.

1947. U Parizu potpisani mirovni ugovori zemalja-pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.

1962. Američki pilot Frensis Geri Pauers oboren 1960. dok je preletao SSSR špijunskim avionom U2. U Berlinu zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.

1964. U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo razarač “Vojadžer”, poginulo više od 80 mornara.

1979. U Ljubljani umro slovenački političar Edvard Kardelj, funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio predsednik Skupštine SFRJ.

1996. IMB kompjuter “Duboko plavo” ušao u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom.

1997. Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili vatru na muslimane iz istočnog dela grada, koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe poginule, a 38 ih povređeno. Mostar u bosanskom ratu, pošto su Srbi napustili grad, 1993. podeljen na muslimanski i hrvatski deo.

1998. Umro bivši francuski ministar inostranih poslova Moris Šuman, tvorac projekta Evropske unije.

2000. Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio nezavisne medije da su američki plaćenici i kriminalci i najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.

2001. Tokom antivladinih protesta u Teheranu u sukobu s policijom povređeno više desetina studenata, a oko 100 ih uhapšeno.



loading...