Na današnji dan 1804. godine umro je poznati filozof Imanuel Kant. Smatra se začetnikom nemačke klasične filozofije i jednim od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji.

 

Imanuel Kant je bio rodonačelnik klasičnog nemačkog idealizma i po mnogima jedan od najvećih filozofa svih vremena.

Premda je Kant bio Nemac, gotovo celi život proveo je u svom rodnom gradu Königsbergu, koji se danas nalazi u Rusiji i nosi ime Kaliningrad. Postoje navodi da tokom celog života Kant nije otišao na udaljenost veću od desetak kilometara od svog rodnog Königsberga.

Königsberg je u Kantovo doba bio upravno središte Pruske, a još ranije (u srednjem veku) pripadao je Teutonskom viteškom redu. Pruskom je u Kantovo vreme vladala nemačka dinastija Hohenzollern, koja je svoju prestolnicu imala u Berlinu (kasnije je ta dinastija zavladala celim Nemačkim Carstvom).

Nakon Drugog svetskog rata Sovjetski Savez osvojio je Königsberg i priključio ga svojoj teritoriji.

Na početku Kritike čistog uma (A19/B33), Kant izlaže tezu da je transcendentalna estetika nauka koja se bavi proučavanjem apriornih formi opažanja. Iako transcendentalna estetika danas ne bi bila shvaćena kao nauka, i uprkos opravdanim kritikama Kantora, Kant njome daje značajan doprinos shvatanju prostora i vremena, izlažući da oni predstavljaju apriorne forme opažanja.

Ostali događaji na današnji dan:

1804. Umro nemački filozof Imanuel Kant, začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji.

1809. Rođen američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo da sačuva Uniju, 1863. proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818. Čile proglasio nezavisnost od Španije.

1832. Pacifička ostrva Galapagos pripojena Ekvadoru.

1851. Edvard Hargrejvs pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši “zlatnu groznicu” u Australiji.

1882. Rođen srpski slikar Ljubomir Ivanović. Značajno doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke, imaju izuzetnu dokumentarnu vrednost.

1899. Nemačka od Španije kupila ostrvo Karolinu i Marijanina ostrva u Pacifiku.

1912. Poslednji kineski car Pu Ji iz dinastije Manču abdicirao, Kina postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.

1942. U Drugom svetskom ratu nemački vojnici ubili 42 logoraša prilikom bekstva iz logora u Nišu, njih 105 uspelo da pobegne. U znak odmazde streljano 850 ljudi.

1953. SSSR prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1961. Saopšteno da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.

1973. Severni Vijetnam tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974. U Moskvi uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu sovjetsko državljanstvo i proteran iz zemlje. Posle dve decenije provedene u emigraciji u SAD u Rusiju se vratio 1994.

1979. U Rodeziji poginulo 59 ljudi u putničkom avionu “Er Rodezija” koji su oborili gerilci.

1986. SAD izručile SFRJ ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške Vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.

1993. Bivši predsednik Malija Musa Traore i tri oficira osuđeni na smrt poo ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva izvršena 1991.

1997. Hvang Đang Jop, blizak saradnik predsednika Severne Koreje Kim Đong Ila, zatražio u južnokorejskoj ambasadi u Pekingu politički azil u Južnoj Koreji.

1999. Senat SAD oslobodio predsednika Bila Klintona optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana “seksualna afera” s Monikom Levinski i izbegnut “impičment”.

1999. Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile se NATO.

2002. Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo suđenje bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kom se sudi pred Međunarodnim sudom. Milošević u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni od 1992 do 1995. i na Kosovu 1999. Početak procesa pratilo više od 1.000 najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala srpske vlasti izručile Miloševića sudu u Hagu 28. juna 2001.



loading...