Ivan Meštrović je bio jugoslovenski vajar i arhitekta. Jedan je od najvećih skulptora 20. veka. Diplomirao je likovnu akademiju u Beču, a zatim je bio profesor na likovnim akademijama u Zagrebu, Sirakuzi i Saut Bendu.
Sa šesnaest godina, Harold Bilinić, kamenorezac iz Splita, prepoznao je talenat Ivana Meštrovića i uzeo ga je za šegrta. Njegov umetnički talenat razvio se gledanjem znamenitih građevina Splita i uz pomoć Bilinićeve supruge koja je bila profesorka u srednjoj školi.
Uskoro su pronašli jednog bečkog vlasnika rudnika koji je finansirao Ivanovo preseljenje i školovanje u Beču.
Svoju prvu izložbu priređuje 1905. godine u Beču sa grupom Secesija, uz primetan uticaj stila Art Nuvo. Njegov rad je ubrzo postao popularan i Meštrović počinje da zarađuje dovoljno za učešće na međunarodnim izložbama, na koje je putovao sa svojom suprugom Ružom Klajn.
Godine 1908. seli se u Pariz. Skulpture stvorene u tom periodu mu donose i međunarodnu reputaciju. U Beograd se seli 1911, a ubrzo potom u Rim, gde je na svetskoj izložbi primio nagradu za delo Vidovdanski hram koje je bilo u okviru srpskog paviljona.
Na početku Prvog svetskog rata i nakon atentata u Sarajevu, Meštrović je pokušao da se vrati u Split preko Venecije, ali ga je od tog puta odvratio njegov negativni stav prema austrougarskim vlastima. Tokom rata je učestvovao na izložbama u Parizu, Kanu, Londonu i Švajcarskoj. Bio je član Jugoslovenskog odbora.
Po završetku Prvog svetskog rata vraća se u novoosnovanu Kraljevinu Jugoslaviju.
Putovanja po svetu su se nastavila. Izlagao je svoja dela: u Bruklinskom muzeju (1924), Čikagu (1925), kao i u Egiptu i Palestini 1927. godine.
Zbog njegovog stava prema Italiji, kada je osudio italijanski iredintizam prema Dalmaciji, i Nemačkoj, kada je odbio Hitlerov poziv da poseti Berlin, ustaše su ga na kratko zatvorile tokom Drugog svetskog rata.
Titova Jugoslavija je pozvala Meštrovića da se vrati, ali je on odbio da živi u komunističkoj zemlji. Godine 1946, Univerzitet u Sirakuzi ponudio mu je mesto profesora i on se preselio u Sjedinjene Američke Države.
Još 1945. dobio je američko državljanstvo, a deset godina kasnije postaje profesor na Univerzitetu Notr Dam.
Ostali događaji na današnji dan:
1547. U Moskvi za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiljevič. Poznat po veoma značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva sina, zbog čega je dobio naziv Grozni. 1553. osnovao prvu štampariju u Rusiji, a radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom 1584. podigao grad Arhangelsk. Potukao Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, a potom pripojio Sibir.
1778. Francuska priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave. U februaru iste godine u Parizu potpisan sporazum o savezu u tom ratu, a na hiljade dobrovoljaca krenulo da pomogne Amerikancima, među njima i Lafajet, Sen Simon, Košćuško.
1794. Umro engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela “Opadanje i propast Rimskog carstva”, koje se smatra jednim od najznačajnijih u svetskoj istoriografiji.
1864. Austrija i Pruska uputile ultimatum Danskoj zahtevajući da povuče Ustav po kom su pokrajine Šlezvig i Holštajn postale deo Danske. U ratu koji je usledio Danci poraženi, a sporna vojvodstva pala pod zajedničku upravu Pruske i Austrije.
1908. U Beogradu otvoren hotel “Moskva”, podignut na mestu kafane “Velika Srbija”. Zgradu projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.
1920. U SAD stupila na snagu prohibicija, zakonska zabrana proizvodnje i prodaje alkohola.
1927. Umro srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije i Geografskog društva u Beogradu. Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju.
1945. Pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija okončana nemačka ofanziva u Ardenima, u Belgiji. Nemci u toj operaciji izgubili 220.000 vojnika, savezničke snage 77.000.
1957. Umro italijanski dirigent Arturo Toskanini, jedan od najznačajnijih u XX veku. Dirigovao u milanskoj Skali i Metropoliten operi u Njujorku, gde je organizovao i simfonijski orkestar.
1969. U centru Praga češki student Jan Palah izvršio samoubistvo spaljivanjem u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile članice Varšavskog ugovora u avgustu 1968.
1969. Sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima “Sojuz 4” Vladimir Šatalov i “Sojuz 5” Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev i Jevgenij Krunov prvi put u istoriji spojili dve letelice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.
1979. Šah Irana Reza Pahlavi napustio zemlju pod pritiskom sledbenika ajatolaha Homeinija koji su potom preuzeli vlast.
1987. Šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire. Funkciju generalnog sekretara Partije preuzeo je Džao Cijang.
1991. SAD i zapadni saveznici počeli, u Zalivskom ratu, operaciju “Pustinjska oluja” masovnim vazdušnim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 časova posle isteka ultimatuma UN Bagdadu.
1993. U opkoljenom Sarajevu poginulo 8, ranjeno 19 ljudi od eksplozije granate koja je pala na mesto gde su ljudi čekali u redu za vodu.
1996. Premijer Rusije Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, podneo ostavku.
1998. U eksploziji metana u rudniku “Soko” u Čitluku kod Sokobanje poginulo 29 rudara.
2001. U pokušaju državnog udara u Demokratskoj Republici Kongo ubijen predsednik Loran Dezire Kabila, a dužnost predsednika preuzeo njegov sin Žozef. Kabila na vlast došao u maju 1997. posle pobune koju su podržale Uganda i Ruanda, protiv tadašnjeg diktatora Mobutua Sese Sekoa.
2001. U Ljubljani umro Sergej Krajger, slovenački i jugoslovenski političar iz vremena komunizma. Bio član Predsedništva SFRJ od 1970. i predsednik Predsedništva od maja 1981. do maja 1982.
