Petar Borota je rođen 5. marta 1952. godine u Beogradu. U svojoj karijeri branio je za OFK Beograd, Partizan, a 1979. godine prešao je u Čelsi za 70.000 funti.

 

Borota će Ostati upamćen kao sjajan golman, šoumen na terenu, a navijači Čelsija su ga jednostavno obožavali. U sezoni 1980/81. proglašen je za najboljeg igrača Čelsija te godine, nakon što je 16 utakmica u nizu uspeo da sačuva svoju mrežu.

Za londonski klub branio je 114 puta, a u ukupno 36 mečeva bio je nesavladan.

Neće biti zaboravljene ni njegove legendarne greške dok je branio za Partizan, a pogotovo kada je u jednom “večitom derbiju”, misleći da je sudija nešto svirao, spustio loptu na zemlju, Miloš Šestić mu je uzeo i sa njom se lagano ušetao u mrežu. Tada je bilo 3:1 za Zvezdu.

Sličnu stvar uradio je i u revanš utakmici Kupa evropskih šampiona u Drezdenu. Partizan je u Drezden otišao sa prednošću od 2:0, ali je Borota napravio kiks, spustio je loptu na peterac, a onda mu je jedan igrač Drezdena prišao, uzeo mu loptu i dao gol.

Četiri puta je branio za reprezentaciju Jugoslavije, a ostaće nezaboravan meč protiv Rumunije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo (pobeda reprezentacije SFRJ 6:4). Prvi gol na meču dali su Rumuni iz kornera, a Borota se nije ni pomerio sa linije nego je gestiklirao saigračima gde ko da se rasporedi.

Imao je i poseban stil oblačenja, pa je tako na terenu često branio u bermudama, odnosno šortsu do kolena, imao je i frizuru mini-val, a neretko je nosio i kačket. Tako je jednom prilikom odbranio penal za Čelsi, a potom sa loptom ušao u gol da bi uzeo kapu, a sudija je dosudio autogol!

Učestvovao je i u auto-trkama, a potom je javnosti obelodanio svoj slikarski talenat, pa je priredio i prvu autorsku izložbu u galeriji “Srećna nova umetnost” u SKC-u.

Posle Čelsija branio je i u Portugalu, za Boavistu i Porto.

Preminuo je 12. februara u Italiji, posle duge i teške bolesti.

Ostali događaji na današnji dan:

1804. Umro je nemački filozof Imanuel Kant začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji (“Kritika čistog uma”, “Kritika praktičnog uma”, “Kritika rasudne snage”, “Opšta istorija prirode i teorije neba”).

1809. Rođen je američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo sačuvati Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818. Čile je proglasio nezavisnost od Španije.

1832. Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru.

1851. Edvard Hargrejvs je našao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.

1882. Rođen je slikar Ljubomir Ivanović. Značajno je doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost.

1899. Nemačka je kupila od Španije ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.

1912. Poslednji kineski car Pu Ji iz dinastije Manču je abdicirao, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.

1942. Prilikom bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu, nemački vojnici su ubili 42 logoraša, a 105 je pobeglo. Za odmazdu je streljano 850 ljudi.

1953. SSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1961. Saopšteno je da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili premijera Konga i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Nikada nisu otkriveni datum i okolnosti pod kojima je ubijen.

1973. Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974. U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Posle dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu (SAD), 1994. se vratio u Rusiju..

1979. U Rodeziji je poginulo 59 ljudi u putničkom avionu “Er Rodezija” kojeg su oborili gerilci.

1986. SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića koji je posle rata pobegao, optužile za ratne zločine nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.

1993. Bivši predsednik Malija Musa Traore i trojica visokih oficira osuđeni su na smrt zbog masovnih ubistava 1991.

1999. Senat SAD je predsednika Bila Klintona oslobodio optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde čime je, posle godinu dana, okončana “seksualna afera” sa Monikom Levinski i izbegnut “impičment” (smenjivanje).

1999. Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile su se NATO-u.

2002. Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđenje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kome se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak “procesa stoleća” pratilo je više od hiljadu svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala, vlasti Srbije su Miloševića isporučile sudu u Hagu 28. juna 2001.

2002. Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu i ubistvo američkog reportera Danijela Perla, izvestača Vol strit džornala.

2003. U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu (Bolivija) najmanje 30 ljudi je poginulo, a 160 je povređeno.

2004. Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je da ptičiji grip koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.



loading...