Nikolo Makijaveli je bio italijanski politički filozof tokom renesanse. Njegovo najpoznatije delo 'Vladalac' (Il Principe) je knjiga namenjena da bude priručnik za vladare.
Izdata nakon njegove smrti, knjiga je zagovarala teoriju da „cilj opravdava sredstvo”, što se smatra ranim primerom realpolitike.
Izraz makijavelistički danas opisuje usko, samo-interesno ponašanje, i vodi mnogim nepravilnim shvatanjima Makijavelijeve filozofije.
Makijaveli je rođen u Firenci, kao drugi sin Bernarda di Nikola Makijavelija, advokata (na dobrom glasu) i Bartolomee Di Stefano Neli, njegove žene. Oba roditelja su bili članovi starog plemstva Firence.
Njegova prva misija je bila 1499. godine kod Katerine Sforce, iz čije je sudbine izveo zaključak da je daleko bolje zaslužiti poverenje naroda, nego zavisiti o tvrđavama.
Godine 1500. biva poslat u Francusku da dobije uslove od strane Luja XII za nastavak rata protiv Pize, ovaj kralj je bio onaj, koji je načinom vođenja svojih spoljnih poslova u Italiji, počinio pet ključnih grešaka u državništvu koje su sumirane u „Vladaocu”, i koji zbog istih je izbačen iz Italije.
On je takođe bio onaj koji se razveo, što je bio uslov podrške od strane pape Aleksandra VI.
Godinama kasnije biva optužen za saučesništvo u neuspeloj zaveri protiv Medičijevih i završava u pritvoru gde je stavljen na torturu. Novi medičijevski ljudi, među kojima i Papa Leo X, osigurali su njegovo puštanje na slobodu, i on se povlači na svoje malo imanje u San Kašano, blizu Firence, gde se posvećuje literaturi.
U pismu Frančesku Vetoriju, datiranom 13. decembra 1513. ostavio je veoma zanimljiv opis svog života u ovome periodu, što ukazuje na njegove metode i motive za pisanje „Vladaoca” (Il principe).
Ostali događaji na današnji dan:
1377 – Umro je engleski kralj Edvard III, koji je tokom svoje vladavine od 1327. osvojio Škotsku i zbog pretenzija na francuski presto, izazvao Stogodišnji rat (1337-1453) s Francuskom.
1791 – Francuski kralj Luj XVI i kraljica Marija Antoaneta, otkriveni su u pokušaju bekstva i uhapšeni kod Varena, a dve godine kasnije pogubljeni na giljotini.
1813 – U bici kod Vitorije, britanska vojska pod vođstvom vojvode od Velingtona porazila je snage Napoleonovog brata Žozefa, kralja Španije. Time je završena francuska vladavina u Španiji.
1852 – Umro je nemački pedagog Fridrih Frebel, koji je 1840. osnovao prvi dečiji vrtić.
1881 – Knez Milan Obrenović obeležio je srebrnim budakom početak gradnje pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji. Prvi putnički voz ka Nišu krenuo je sa beogradske železničke stanice 3. septembra 1884.
1905 – Rođen je francuski pisac i filozof egzistencijalista Žan Pol Sartr. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1964. (“Mučnina”, “Zid”, “Biće i ništavilo”, “Iza zatvorenih vrata”, “Prljave ruke”).
1908 – Umro je ruski kompozitor i dirigent Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov, član kompozitorske grupe “Velika petorica” (“Šeherezada”, “Španski kapričo”). Napisao je popularni priručnik “Principi orkestracije”.
1919 – Po naređenju admirala Rojtera posada nemačke ratne flote potopila je većinu svojih brodova (preko 70) koji su, nakon kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu, bili internirani u britansku pomorsku bazu Skepe Flou u Škotskoj.
1933 – Rođena je francuska književnica Fransoaz Kuare, poznata kao Fransoaz Sagan. Proslavila se prvim romanom “Dobar dan tugo”, koji je štampan u milionskim tiražima.
1942 – Nemački Severnoafrički korpus feldmaršala Ervina Romela zauzeo je u Drugom svetskom ratu grad Tobruk u Libiji i zarobio 25.000 britanskih vojnika.
1945 – Japanske trupe na ostrvu Okinava, koje je služilo kao poslednja odbrana Japana u Drugom svetskom ratu, predale su se Amerikancima.
1948 – Producentska kuća Kolumbija Rekords proizvela je prvu uspešnu longplej ploču od vinil plastike.
1963 – Kardinal Đovani Batista Montini postao je papa Pavle VI, nakon smrti pape Ivana XXIII. Kao pobornik reformske struje u katoličkoj crkvi ukinuo je 1966. indeks zabranjenih knjiga, reorganizovao vatikansku kuriju, zalagao se za miroljubiva rešenja medjunarodnih sporova i normalizovanje odnosa s komunističkim zemljama.
1963 – Predsednik Francuske Šarl de Gol povukao je pomorske snage iz NATO pakta. Sledeći politiku nezavisnosti Francuska je 1966. napustila Vojni komitet NATO-a.
1969 – Umrla je američka teniserka Morin Konoli, nazvana Mala Mo. Godine 1953. postala je prva teniserka u istoriji ovog sporta koja je osvojila sva četiri Gren slem turnira.
1970 – Umro je indonežanski državnik Ahmed Sukarno, prvi predsednik Indonezije (1945-67) nakon sticanja nezavisnost od Holandije i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.
1970 – U finalu svetskog fudbalskog prvenstva Brazil je u Meksiko Sitiju pobedio Italiju rezultatom 4:1 i postao prvi trostruki osvajač trofeja Žila Rimea.
1981 – Na opštim izborima u Francuskoj ubedljivo su pobedili socijalisti i postali najjača partija sa 38 procenata ukupnih glasova. Lider socijalista Fransoa Miteran u maju iste godine postao je predsednik Francuske.
1990 – U Mađarskoj je zvanično ponovo otvorena berza, koju su komunističke vlasti zatvorile 42 godine ranije.
1990 – U zemljotresu na severu Irana poginulo je oko 100.000 ljudi.
2000 – U Beogradu je umro publicista i politikolog Slobodan Inić, jedan od osnivača Demokratske stranke.
2001 – Umro je veteran američkog bluza Džon Li Huker (83), koji je svojim retkim, hipnotičkim stilom sviranja gitare uticao na generacije rok i folk zvezda.
2002 – Bivši direktor Radio-televizije Srbije (RTS) Dragoljub Milanović osuđen je na deset godina zatvora zbog pogibije 16 radnika te televizije u NATO bombardovanju 23. aprila 1999. Po pravosnažnosti presude 20. maja 2001. Milanović se dva meseca krio u Crnoj Gori, gde je uhapšen u policijskoj akciji “Sablja” i sproveden u zatvor Zabela kod Požarevca.
