Na današnji dan 1908. godine, umro je austrijski kompozitor Jozef Hajdn. Napisao je više od 100 simfonija, više gudačkih kvarteta, klavirskih sonata, a prema njegovom "Carskom kvartetu" nastala je himna Austrije.
Franc Jozef Hajdn je bio austrijski kompozitor i dirigent. Hajdn je najznačajniji predstavnik epohe klasicizma.
Njegov najplodniji stvaralački period bio je za vreme službe na dvoru mađarskog grofa Esterhazija,kod koga je radio kao dvorski kompozitor i dirigent dvorskog orkestra.
U kompoziciji zapravo samouk, Hajdn se i kasnije, kao kompozitor i dirigent dvorske muzike knezova Esterhazi, razvijao samostalno, „odsečen od sveta“, kako sam kaže, „i prisiljen da postane originalan“.
Mocartov prijatelj i učitelj mnogih muzičara svoga doba stekao je za života veliku popularnost i poštovanje koji su nakon smrti izbledeli, da bi ga 20. veka ponovo otkrilo kao vrelo nepresušne muzičke dobrote.
Hajdn je dao neizmerno bogat i raznovrstan opus, što svedoči o lakoći stvaranja i o potrebi tadašnjeg muzičkog tržišta koje je stalno tražilo nova dela. Njegove 104 simfonije, 24 klavirska koncerta, 5 koncerata za violončelo, mnoštvo komornih kompozicija za različite instrumente i ansamble, tridesetak opera, oratoriji, mise, kantate — sve to čini jedan od najbogatijih opusa u istoriji komponovanja uopšte.
Kako je Hajdn stario, u svoja dela uključivao je sve više seljačkih narodnih melodija koje je slušao u mladosti. Savršeni primer je poslednji stav njegove poslednje simfonije, br. 104 — Londonske simfonije.
Težište njegova stvaranja je na instrumentalnoj muzici, a posebno je razvio klavirsku sonatu, gudački kvartet i simfoniju. U operi daje veću važnost karakterizaciji likova. Najstariji je od trojice majstora bečke klasike.
Ostali događaji na današnji dan:
1594. Umro italijanski slikar Đakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora XVI veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata bojom.
1740. Umro pruski kralj Fridrih Vilijam I. Diplomatskim i ratnim poduhvatima značajno proširio i ojačao zemlju. Nasledio ga sin Fridrih II Veliki.
1793. Hapšenjem “žirondinaca” u Francuskoj počela vladavina jakobinskog terora.
1809. Na brdu Čegar kod Niša u Prvom srpskom ustanku poginuo srpski vojvoda Stevan Sinđelić. Da bi zaustavio Turke koji su prodrli u srpsko utvrđenje, on je zapalio skladište municije i izazavo eksploziju u kojoj su poginuli srpski i turski vojnici. Turci glave srpskih ustanika ugradili u Ćele-kulu.
1809. Umro austrijski kompozitor Jozef Hajdn. Napisao više od 100 simfonija, više gudačkih kvarteta, klavirskih sonata, a prema njegovom “Carskom kvartetu” nastala himna Austrije.
1819. Rođen američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti, čija je zbirka pesama “Vlati trave” imala presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio od engleskih “prerafaelista” i pokreta za “vers libre” u francuskoj poeziji.
1859. Počeo da radi veliki sat na kuli britanskog parlamenta u Londonu, “Big Ben”.
1902. Mirom u Verenigingu završen britansko-burski rat u kojem su poginula 5.774 Britanca i najmanje 4.000 Bura.
1910. Ujedinjenjem britanskih kolonija Natal, Transval i Rt Dobre Nade osnovana Južnoafrička unija sa statusom britanskog dominiona.
1924. Kina priznala SSSR.
1930. Rođen američki filmski glumac, režiser i producent Klint Istvud. Karijeru počeo ulogama u italijanskim “špageti-vesternima” Serđa Leonea, da bi potom postao zvezda Holivuda i uspešan režiser.
1931. U Bahreinu nađena nafta, prvo nalazište petroleja u nekoj arpaskoj zemlji.
1938. Prvi put prikazan film na televiziji. Film “Povratak Skarlet Pimpernel” prikazala američka televizijska kuća NBC.
1939. Danska s Nemačkom potpisala pakt o nenapadanju. U aprilu naredne godine nemačke trupe okupirale Dansku.
1961. Južna Afrika proglasila republiku s predsednikom Čarlsom Robertsom Svartom na čelu i napustila Britanski komonvelt.
1962. U Izraelu obešen nemački ratni zločinac Adolf Ajhman, šef Gestapoa, pošto je sud utvrdio da je kriv za smrt nekoliko miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.
1970. U zemljotresu jačine 7,9 stepeni Rihterove skale u Peruu poginulo više od 70.000 osoba, a 600.000 njih ostalo bez domova. Potpuno razoreni gradovi Jungaj, Huares i Čimbote.
1991. U Lisabonu potpisan mirovni sporazum o Angoli, kojim je posle gotovo 16 godina okončan građanski rat.
1992. U organizaciji Centra za antiratnu akciju u Beogradu održane demonstracije više desetina hiljada građana koji su nošenjem crnog flora dugog 1300 metara izrazili svoje saućešće sa žrtvama rata u Bosni i Hercegovini.
1996. Bosanski Hrvat Dražen Erdemović priznao, pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, da je učestvovao u masovnim pogubljenjima muslimana u Srebrenici. To je bilo prvo priznanje krivice pred Haškim tribunalom.
1997. Ukrajina i Rusija potpisale sporazum o strateškom partnerstvu.
2000. U Sofiji umro bivši predsednik Bugarske Petar Mladenov. Bio funkcioner za vreme komunističkog režima Todora Živkova, a krajem 80-ih postao lider reformističkih snaga koje su pod uticajem Gorbačovljeve “perestrojke” srušile vlast komunista u Bugarskoj.
2001. Agent FBI, veteran Robert Hansen, optužen za špijunažu, izjavio da nije kriv. Američka vlada optužila Hansena da je 15 godina prenosio strogo poverljive informacije Moskvi za sumu od 1.400.000 dolara i dijamante.
