Antraks ili bedrenica je akutna zarazna bolest za ljude i životinje. Predstavlja vrlo pogodno biološko oružje jer se širi mikroskopski sitnim sporama koje, ako se udahnu, postaju smrtonosne.

 

Širenje spora antraksa je nevidljivo, a žrtve umiru u trenutku kad ozbiljni simptomi tek počnu da se pojavljuju. Mnoge zemlje razvile su antraks kao biološko oružje, a idealna mesta za testiranja bila su nenaseljena ostrva.

Eksperimente su izvodili Rusi na ostrvu Vozrozhdeniya, Amerikanci na ostrvu Plum, a Velika Britanija na ostrvu Gruinard. Iako je od testiranja na njima prošlo više od 70 godina, ova ostrva i dalje predstavljaju “mesta smrti” na koja je bilo kakva poseta – zabranjena.

Za antraks postoji efikasna vakcina, a neki oblici ovog oboljenja dobro reaguju na antibiotsku terapiju. Do uvođenja i široke upotrebe efikasnih veterinarskih vakcina, antraks je bio fatalna bolest goveda, ovaca, koza, kamila, konja, svinja u celom svetu…

 

KUPILI OSTRVO ZA BILOŠKO TESTIRANJE

 

Gruinard je malo ostrvo, koje se nalazi u Škotskoj, na oko kilometar od obale. Britanska vlada je sa namerom da izvodi opasne biološke eksperimente, od privatnog vlasnika, zaplenila to ostrvo uz naknadu.

Antraks je tako, ubrzo, zagadio celo ostrvo i izazvao smrt kod čak 95 posto populacije.

Eksperimente su izvodili vojni stručnjaci sa namerom da razviju oružje koje će, dalje, moći da koriste na nacistima.

Meteorolog Oliver Graham Suton postavljen je na čelo ekipe od 50 ljudi, koja je bila zadužena za testiranja.

Soj antraksa odabran za eksperimente nazvan je “Vollum 14578” po R.L. Vollumu, profesoru bakteriologije na Univerzitetu u Oxfordu.

Ostrvo je inficirano tako što je na njega dovedeno 80 ovaca, a do zaraze je došlo posle eksplozije postavljenih bombi, koje su sadržale spore antraksa.

Ovce su vrlo brzo bile zaražene i počele su da umiru nekoliko dana od izloženosti. Neki od eksperimenata su snimljeni, što je bilo strogo poverljivo i tajno.

Jedan od njih prikazuje detonaciju bombe antraksa koja je pričvršćena na visok stup koji podupire užad. Kad je bomba detonirana, smeđi aerosolni oblaci kretali su se prema životinjama. U kasnijem delu, prikazana su trupla ovaca inficiranih antraksom spaljena u spalionicama.

Naučnici su posle testiranja zaključili kako bi veliko oslobađanje spora temeljno zagadilo nemačke gradove i učinilo ih nemogućim za život. Ti zaključci su potvrđeni kad su početni napori za dekontaminiranje otkrili da su spore izuzetno otporne.

Godine 1945. kad je posle završenog rata nekadašnji vlasnik tražio da mu vrati ostrvo, Ministarstvo mu je priznalo kako je to opasno, ali su mu ponudili pravo na otkup za 500 funti kad Gruinard bude proglašen sigurnim.

OPERACIJA “MRAČNA ŽETVA”

Godine 1981. novine su počele da primaju razna pisma i poruke naslovljene sa “Dark Harvest”, a svodile su se na zahteve da vlada dekontaminira ostrvo kako više ne bi bilo opasano za životinje i ljude.

U središtu operacije je navodno bio tim naučnika sa dva univerziteta, koji su izvestili da su stigli na ostrvo uz pomoć lokalaca te su prikupili uzorke – ukupno 140 kilograma tla.

Grupa je pretila da će ostaviti uzroke tla “na odgovarajućim mestima koja će osigurati brzi prekid ravnodušnosti vlade i jednaku brzu edukaciju javnosti”. Istog dana je zapečaćeni paket tla bio ostavljen u vojno istraživačkoj jedinici “Porton Down”. Testovi su pokazali da je zaista sadržao spore antraksa.

 

Nekoliko dana kasnije sličan paket je pronađen u Blackpoolu. Vlada je morala da deluje i počela je da “čisti” ostrvo.

Do 1985. godine Grinard se smatrao najopasnijim ostrvom na svetu. Danas se smatra opasnim za sve vrste sisara, uključujući i ljude, te je poseta ovom ostrvu strogo zabranjen, iako je navodno potpuno dekontaminiran krajem 20. veka.

Bakterija antraksa je lako dostupna, a istraživači je mogu nabaviti iz niza izvora. Svetska federacija za sakupljanje kultura ima više od 400 članova u više od 60 zemalja u kojima laboratoriji čuvaju bakteriju antraksa i druge smrtonosne mikrobe. Te bakterije, kaže C.J. Peters, bivši stručnjak iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), ima u celom svetu, ona je u zemlji, a kolonija mikroorganizama lako se uzgoji iz samo jedne spore.