On je vaspitan u Carigradu i uvršćen u dvorjane cara Vasilija i Konstantina Porfirorodnih.
Ostavio je sve radi Hrista i povukao se u manastir. Podvizavao se pod rukovodstvom starca Simeona, potom bio iguman manastira svetog Mamanta i najzad otšelnik.
Najveći bogoslov posle svetog Grigorija Bogoslova. Osećao blagodat u srcu svome.
Njegove su reči prava duhovna i bogoslovska otkrovenja. Upokojio se 1032. godine.
