Već samim rođenjem Vladin život izgledao je kao posut ružama. Vladimir (Vlada) Ilić, najmlađi sin Koste Mumdžije, rodio se, 19. septembra 1882. Osnovno obrazovanje je stekao u rodnom mestu, a posle je školovanje nastavio u Beču i Ahenu. Bio je prvi tekstilni industrijalac iz tadašnje Srbije sa akademskim obrazovanjem. Pouzdano se zna da je govorio francuski i nemački, a po nekim svedočenjima i engleski jezik.

Kao najobrazovaniji u porodici, Vlada se uskoro našao na čelu velike tekstilne imperije -posle kratkog boravka u Leskovcu otac ga je poslao da vodi poslovanje koncerna u prestonici.

– Po Vladinom povratku iz Nemačke ramišljalo se o razvoju biznisa, ali i o ženidbi. Kosta je, po već oprobanom receptu, najmlađeg sina oženio iz familije svojih poslovnih partnera. Tako će Vlada postati suprug Olge – “najveće srpske mirazdžike” i unuke Lazara Dunđerskog – počinje priču o ovoj romansi za Dnevno.rs Saša Stanković, autor monografije o Vladi Iliću, pod nazivom “Prvi moderni gradonačelnik Beograda”.

Spajala ih je ljubav i veliko bogatstvo

Prvi moderni gradonačelnik Beograda

Vlada Ilić je na mestu prvog čoveka Beograda bio od januara 1935. do septembra 1939. godine. Za to vreme, jugoslovenska prestonica je po prvi put postala prava, evropska metropola i grad koji je išao u korak sa svim svetskim trendovima.

Više o radu i sudbini ovog čoveka možete pročitati OVDE!

Rezultat sedmogodišnjeg rada Saše Stankovića, profesora vlasotinačke Gimnazije, prva je kompletna i sveobuhvatna monografija o Vladi Iliću, pod nazivom “Prvi moderni gradonačelnik Beograda”.

Recezenti ove istorijske studije su doktori nauka Predrag J. Marković i Ivan M. Becić, a izdavač je Kulturni centar Vlasotince. Predstavljanje knjige je do sada održano u Vlasotincu, Leskovcu, kao i dva puta u Beogradu, a monografija će se naći i na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu na štandu knjižare Giunti (Papirna krila).

Lazar Dunđerski imao je dvojicu sinova i tri ćerke – Jelenu/Lenku, Milku i Olgu. Dok je Lenkina tragična sudbina prepričavana širom Srbije, priče Milke i Olge manje su poznate. Olga Dunđerski se udala za kasacionog sudiju Stevana Jovanovića i tako postala gospođa Olga Jovanović Dunđerski. Jednoj od ćerki dala je svoje ime i upravo ona se kasnije udala za Vladu Ilića.

– U skladu sa njihovim bogatstvom kum na svadbi im je bio budući srpski kralj Aleksandar Karađorđević – ističe Stanković.

Dunđerski i Ilići bili su poslovni partneri i usko su sarađivali. Na primer, kredit Srpske banke u Zagrebu, u kojoj je Lazar bio glavni akcionar, bio je neophodan da Vlada Ilić od male štofare na Karaburmi stvori veliku Kraljevsku srpsku povlašćenu fabriku vunenih tkanina “Koste Ilića i sinova” u Beogradu.

Olga Ilić dobila je u miraz od majke dvorac Damaskin u Hajdučici. Dvorac je bio popularno mesto za zabavu gospode između dva svetska rata. I danas se stariji meštani ovog mesta u Banatu sećaju glamuroznih balova, raskošnih damskih haljina i bečke muzike koja se orila dvorom bogatih trgovaca.

Više o sudbini porodice Dunđerski možete pročitati KLIKOM OVDE!

Najveći dobrotvori Beograda

Arhiva Saše Stankovića

Ipak, daleko od toga da su Dunđerski i Ilići mislili samo na zabavu. U prvom redu, reč je bila o veštim trgovcima i biznismenima. Nakon Vladinog postavljenja za gradonačelnika Beograda, njegove obaveze samo su se umnožile.

Vlada i Olga živeli su u skladnom braku punom ljubavi. Nažalost, nisu imali potomstva, ali su zato ljubav poklanjali drugoj deci. Njihov dom u Beogradu bio je mesto mnogobrojnih priredbi, tu se delila pomoć siromašnima i pokloni prestoničkim mališanima, naročito pred velike praznike – Uskras, Božić, Materice, Očeve…

U javnosti ime Vladine supruge Olge najviše se pominjalo prlikom humanitarnih akcija. Prve jeseni po dolasku Vlade Ilića na mesto gradonačelnika Beograda, uvedena je Zimska pomoć za svu prestoničku sirotinju i formirao se Akcioni odbor za zimsku pomoć čija je predsednica bila kneginja Olga Karađorđević, a jedna od članica Olga Ilić – priča Stanković i dodaje da je kao primer drugima Olga poklonila 100 zimskih odela i 105 zimskih kaputa za siromašnu decu.

Pomoć bračnog para Ilić pružala se i van Beograda – darivali su štof, pšenicu, hranu… Olga se pominje kao jedan od najvećih donatora za žrtve Drugog svetskog rata kada je posle trećeg savezničkog bombardovanja Beograda priložila 500.000 dinara za nastradale.

Teški dani za predratne bogataše

Arhiva Saše Stankovića

Kraj Drugog svetskog rata razdvojio je Olgu i Vladu. Ilić je uhapšen i osuđen na kaznu robije od deset godina i na konfiskaciju celokupne imovine. U presudama je kao glavna krivica Vlade Ilića navedena to što su njegove fabrike radile tokom rata i na taj način “jačale ratni potencijal okupatora”.

– U vilu Vlade i Olge Ilić u Venizelosovoj ulici upala je rulja koja je sve opljačkala, a nova vlast nikad nije kaznila počinioce ovog nedela. Do sredine 90-ih vila je bila u vlasništvu Geneksa, pa sedište Jugoslovenske levice, a zatim hotel funkcionera  JUL-a Nenada Đorđevića – objašnjava naš sagovornik.

Pričalo se da je bivšeg gradonačelnika Beograda od pogubljenja spasao lično VInston Čerčil koji je intervenisao kod Josipa Broza Tita. Umesto toga, proveo je 7 godina u zatvoru u Sremskoj Mitrovici gde su mu bivši radnici donosili pakete. Pušten na slobodu krajem 1951. godine, ali ubrzo je doživeo šlog i umro u mansardi svog rođaka, 3. jula 1952. Sahranu su mu organizovali nekadašnji radnici.

– Olga je te godine poniženja preživela prodavajući nakit, ali i zahvaljujući seljacima koji su joj poklanjali hranu na pijaci kada bi je prepoznali. Na primer, samo od novca uzetog od prodaje jednog francuskog prstena, Ilići su živeli 3 godine – kaže Stanković.

Olga Ilić je supruga nadživela za sedam godina. Preminula je 1959. godine.

Tako su nekad najbogatiji Srbin i njegova supruga, naslednica najbogatijeg Vojvođanina, završili bez potomstva, u krajnjoj bedi i poniženju. Na neki način, oni predstavljaju simbol uspona i pada srpske građanske klase koja je nastala i opstala pod turskom, odnosno ugarskom vlašću, a zatim nestala u prvim godinama komunizma – zaključuje autor monografije o vlasotinskom industrijalcu i gradonačelniku Beograda.

Okružni sud u Beogradu je februara 2009. usvojio zahtev za rehabilitaciju Vlade Ilića i ništavnom proglasio presudu Vojnog suda iz 1946. godine. U obrazloženju piše da je Ilić “morao da bude proglašen narodnim neprijateljem da bi ta osuda bila osnov i opravdanje za državu, da preuzme njegovo bogatstvo“.

Potomci Vlade Ilića i danas se bore kako bi povratili bar deo imovine svog slavnog pretka.