Mesto radnje je Norveška, vreme je 2. februar 1942. godine, a protagonista priče je Vidkun Kvisling, čovek koji je navedenog datuma, kao kolaboracionista nacističkog režima, postao premijer marionetske norveške vlade, pod kontrolom Adolfa Hitlera.

 

Prava priča ipak počinje nešto ranije, 9. aprila 1940. kad su nemački ratni brodovi ušli u sve veće norveške luke, od Narvika do Osla i rasporedili na hiljade svojih vojnika i time efektivno okupirali Norvešku.

Nemci su uspeli da prođu kroz postavljene mine oko luka, koje su postavili Britanci, zato jer su lokalne vlasti dobile naredbu da dozvole neometano iskrcavanje nemačkih trupa. To naređenje dao je Vidkun Kvisling, koji je bio lojalan profašističkom norveškom ministru spoljnih poslova.

Nekoliko sati nakon invazije, nemački ministar je u Oslu zahtevao bezuslovnu predaju Norveške, ali norveška vlada je to odbila da uradi pa su Nemci odgovorili invazijom padobranskih jedinica.

Dana 9. aprila 1940. kraljevska porodica i članovi parlamenta bili su prisiljeni da napuste glavni grad Norveške i povuku se u mesto Elverum, 50 milja udaljeno od švedske granice. Vidkun Kvisling, vođa minorne političke stranke sa malim brojem sledbenika, tu je video svoju priliku da se domogne vlasti.

Samo nekoliko sati nakon nemačke invazije proglasio se premijerom, a svoju stranku – Narodni savez jedinom legalnom političkom strankom. U oktobru 1940. godine “odbornici” pod kontrolom nacista zamenili su administrativno norveško veće, a šef tih ljudi bio je upravo Kvisling.

Do 1942. godine Nemci su odbijali da zvanično priznaju Kvislinga za norveškog premijera sve dok to ne učini norveški kralj Hokon VII. Ipak, kako je on to uporno odbijao da učini, iste godine Nemačka je priznala Kvislingovu vladu.

Zauzvrat, Kvisling se trudio da u norveško društvo usadi nacističke principe i praksu, i takođe je organizovao progone Jevreja. Hiljade građana je poslato u nemačke logore, a članovi pokreta otpora godinama su surovo likvidirani.

Sve je to došlo na naplatu po predaji Nemačke saveznicima u maju 1945. godine. Saveznici su u Norveškoj uhapsili Kvislinga, suđeno mu je za veleizdaju i osuđen je na smrt. Smrtna kazna je izvršena 24. oktobra 1945.

Ali ipak ime Vidkuna Kvislinga nije zaboravljeno. Ono je i danas sinonim za izdaju i saradnju sa neprijateljem i poznato je po zlu ne samo u Norveškoj već i širom sveta.



loading...