Naučnici su saopštili da je analiza fosila kostiju šake Australopithecus africanusa, ljudskog predka koji je živeo pre tri do dve miliona godina u južnoj Africi, pokazala da su naši preci još tada koristili šake na način sličan modernom čoveku.
Ova vrsta, poznata po mešavini ljudskih i majmunolikih karakteristika, imala je ljudsku sposobnost da stisne šaku i samim tim vitla maljem i da precizno skupi šaku kao da hoće da pridrži ključ, pokazuje studija koju prenose agencije.
– Snažni stisci šaka povezani su sa pravljenjem i korišćenjem kamenog orudja pa je moguće da je i Australopithecus africanus koristio kameno orudje – rekla je Trejsi Kivel sa britanskog Univerziteta Kent, koja je vodja studije objavljene u listu Science.
Ova vrsta pojavila se pola miliona godina pre prvih dokaza o kamenom oruđu. Naučnici su do sada navodili da je Homo habilis prvi počeo da koristi kameno orudje pre oko 2,4 miliona godina.
Naučnici su ispitivali trabekularne kosti šimpanzi i drugih majmuna, modernog čoveka i ljudskih predaka da bi videli “razvoj” kostiju.
Trabekularna kost menja se tokom života zavisno od toga kako se koristi i pokazuje kako je osoba koristila svoje zglobove i šake.
Naučnici su pronašli izrazito asimetrični šablon u distribuciji trabekularne kosti u šaci modernog čoveka koji pokazuje da se šaka koristi za snažno stiskanje ali i precizan stisak potreban za, na primer, držanje ključa.
Sličan šablon pojavio se ne samo kod neandertalaca koji su koristili kameno orudje i drugih naših predaka već i kod mnogo starijeg Australopithecus africanusa.
Ovaj šablon ne postoji kod šimpanzi, našeg najbližeg genetskog rođaka čiji je poslednji zajednički predak sa ljudima živeo pre oko sedam miliona godina.
– Ovi dokazi pokazuju da su vrste Australopithecusa više ličile na ljude po svom ponašanju nego što se ranije verovalo i trebalo bi da naše napore usmerimo na pronalaženje ostataka oruđa koje su koristili, bilo da je radeno od kamena, drveta ili kosti – rekao je paleontolog Metju Skiner koji je takodje radio na studiji.
