Na steni nazvanoj “Rok”, kod jezera Vatern u centralnoj Švedskoj, uklesan je, kako se veruje, najduži poznati “runski napis” na svetu. Sastoji se od više od 700 “runa” – slova abecede staronemačkog jezika.
Istraživači dugo smatraju da je ta stena od pet tona, visoka 2,5 metra, spomenik mrtvom sinu, s napisom o junačkim pričama o vikinškim kraljevima i bitkama u kojima su se borili.
Ali, četvorica švedskih naučnika koja su se udružila da protumače taj napis, u radu objavljenom ove nedelje pišu da se u nekoliko delova tog teksta pominje prirodna opasnost, a ne vojna bitka.
“Verujemo da se tu govori o kosmičkoj ravnoteži”, rekao je profesor Univerziteta u Geteborgu, Per Holmberg, koji je predvodio studiju.
“Možda smo se do sada previše fokusirali na važnost vojne sile u tom tekstu, ali da u tom napisu je važnija religijska moć – da se kosmos održi zajedno”, dodao je Holmberg.
Napis na steni o “smrti sunca pre devet generacija” mogao bi se odnositi na ekstremno hlađenje klime 535-536. godine, koje je prouzrokovalo izostanak roda useva i glad širom sveta.
“Moćna elita vikinškog doba sebe je videla kao garante dobre žetve. Oni su bili vođe kulta za koji se verovalo da održava krhku ravnotežu svetlosti i tame”, rekao je Olof Sundkvist, profesor istorije religije na Univerzitetu u Stokholmu.
“Norska” – svernogermanska mitologija opisuje “Fimbulvinter” – brutalnu zimu koja je prethodila “kraju sveta”. U 9. veku je bilo razloga da Vikinzi strahuju da će takva zima doći i zbrisati sav život na Zemlji, rekao je profesor arheologije sa Univerziteta u Uppsali Bo Graslund.
“Pre no što je podignut runski kamen Rok, bilo je mnogih događaja koji su verovatno izgledali krajnje zloslutno: jaka solarna oluja obojila je nebo u dramatične nijanse crvene, prinosi useva su bili mali zbog izuzetno hladnog leta, a kasnije je pomračenje Sunca nastupilo jednog jutra odmah posle svitanja dana. Čak i samo jedan od tih događaja bio bi dovoljan da među Viknzima stvori strah od drugog ‘Fimbulvintera'”, rekao je Graslund.
