Staljingradsku bitku mnogi smatraju prekretnicom u Drugom svetskom ratu. Reč je svakako o jednoj od najkrvavijih bitki u ljudskoj istoriji sa skoro 2 miliona žrtava. Za Sovjete, koji su izgubili preko milion vojnika i civila za vreme bitke, pobeda kod Staljingrada je značila početak pobede nad nacističkom Nemačkom, a ovu borbu i njihovu želju za pobedom verovatno nijedan objekat ne simbolizuje bolje od Pavlovljeve kuće i njene priče.

 

Pavlovljeva kuća se pre juna 1942. godine ni po čemu nije razlikovala od stotina sličnih zgrada koje su postojale u centru Staljingradu u prvim decenijama 20. veka – solidna četvorospratnica, izgrađena paralelno uz obalu Volge, na velikom trgu “9. januar”, u kojoj su živele mnogobrojne bezimene radničke porodice sovjetske Rusije.

Tako je bilo sve do septembra 1942. godine i napada Nemačke. Vod 13. Gardijske armije je dobio naređenje da zauzme zgradu i da je brani. Kako je komandant ovog odreda bio ranjen, vodom je komandovao mladi Jakov Pavlov, čovek čije će ime zauvek ostati upamćeno i neraskidivo vezano za sudbinu zgrade na trgu “9. januar”.

Trg prekriven leševima

Preuzimanje zgrade od Nemaca bilo je krvavo i napad su preživala samo četvorica ruskih vojnika, među njima i Pavlov. Oni su sami nastavili da brane zgradu i uspeli su da zadrže položaj do dolaska pojačanja, nekoliko dana kasnije.

Sada je bilo 25 branilaca. Okružili su zgradu bodljikavom žicom i minskim poljima, postavili protiv-tenkovska i mitraljeska gnezda na prozorima i zabarikadirali se unutra. Zarad bolje interne komunikacije i doturanja opreme, probili su prolaze u zidovima u podrumu i na gornjim spratovima i iskopali rov do sovjetskih spoljnih položaja. Namirnice su dostavljane kroz rov ili pomoću brodova koji su prelazili reku, uprkos nemačkim vazdušnim udarima i artiljeriji.

Ipak, održati poziciju u Pavlovljevoj kući bilo je pakleno. Hrana, a pogotovo voda uvek je nedostajala. Nije bilo dovoljno kreveta, pa su branioci pokušavali da spavaju na izolacionoj vuni pokidanoj sa cevi, ali im ni to nije polazilo za rukom jer su Nemci zgradu gađali i danju i noću.

Svaki put kada bi nemačka pešadija ili tenkovi pokušali da pređu trg i približe se kući, Pavlovljevi ljudi su na njih otvarali snažnu vatru iz podruma, sa prozora i sa krova. Nebrojano nacista zauvek je palo na trgu “9. januar” zahvaljujući hrabrim braniocima iz ovog zdanja, a njihova hrabrost i odlučnost da po svaku cenu odbrane zgradu postala je trn u oku Nemaca. Postoji podatak da je zgrada na trgu “9. januar” bila obeležena kao tvrđava na nacističkim mapama.

Zdanje koje je odbilo da se pokori

 

Foto: Wikipedia/Insider

Odbranu zgrade činili su i ruski civili. Oni su zajedno sa vojnicima nastavili da žive u podrumu sve vreme opsade. Izdržali su žestoke i danonoćne borbe od 23. septembra do 25. novembra 1942. godine, kada su konačno pristigle i druge sovjetske trupe i kada je izvršen kontranapad.

Pavlovljeva kuća postala je simbol tvrdoglavog otpora Sovjetskog Saveza tokom Staljingradske bitke. Branioci koji zapravo nije bilo više od desetak stali su na put milionskoj nacističkoj mašineriji poznatoj po tome što je gradove, pa i čitave države osvajala za nekoliko nedelja.

Ovde, isped jedne polu-srušene kuće, koju su branili civili i šačica vojnika, ostali su više od dva meseca, a da nisu uspeli da je osvoje. Nakon rata, ponosni branioci ovog zdanja hvalili su se da su Nemci imali više žrtava ispred Pavlovljeve kuće, nego što su imali tokom napada na Pariz.

Zgrada je ostavljena u stanju u kojem je zatečena na kraju bitke, kao spomenik, a i danas se može posetiti.

 

A Jakov Pavlov?

Jakov Pavlov, mladić od 25 godina koji je organizovao i hrabro vodio odbranu kuće koja danas nosi njegovo ime dočekao je da vidi kraj rata i veliku pobedu Sovjetske Rusije. U junu 1945. proglašen je za Heroja Sovjetskog Saveza.

Za vreme Velikog otadžbinskog rata učestvovao je u više bitaka na Jugozapadnom frontu, Staljingradskom frontu, 3. ukrajinskom frontu i 2. beloruskom frontu. Pavlov je komandovao mitraljeskom jedinicom i izviđačkom jedinicom i imao je čin višeg poručnika.  

Pavlov je dobio Orden Lenjina, Orden Oktobarske revolucije, dva Ordena Crvene zvezde i više medalja.

Preminuo je 1981. u 63 godini života.



loading...