Upamćen po jednoj od najkraćih i najspektakularnijih filmskih karijera u istoriji Holivuda - za nešto više od godinu dana, sa samo tri snimljena filma dostigao je svetsku slavu i postao simbol nemirnih i nezadovoljnih genaracija američke omladine s kraja pedesetih godina 20 veka. I danas, šezdeset godina posle smrti, njegov lik predstavlja svojevrsnu kulturnu ikonu, oličenje buntovnika, autsajdera i usamljenika i ima veliki broj obožavalaca širom sveta.
Džejms Bajron Din rođen je u Marionu, u Indijani, 8. februara 1931. a tragično okončao svoj život samo 24 godine kasnije u Šolamu, 30. septembra 1955. Bio je američki filmski glumac, jedan od najkontroverznijih ikada, a upamćen je upravo po jednoj od najkraćih i najspektakularnijih filmskih karijera u istoriji Holivuda.
VIŠE OD UMETNOSTI: Neprikosnoveni kralj muzike koji je pojmu “idola” dao sasvim novu dimenziju
Za nešto više od godinu dana, sa samo tri snimljena filma dostigao je svetsku slavu i postao simbol nemirnih i nezadovoljnih genaracija američke omladine s kraja pedesetih godina 20 veka. I danas, šezdeset godina posle smrti, njegov lik predstavlja svojevrsnu kulturnu ikonu, oličenje buntovnika, autsajdera i usamljenika i ima veliki broj obožavalaca širom sveta.
VIŠE OD UMETNOSTI: Depresivac koji je najdublje praznine svoje duše prenosio na platno
Punih 60 godina nakon njegove smrti njegovo ime izaziva brojne kontroverze i teorije zavere, a i dalje je njegov lik jedan od najprodavanijih na svetu. Porodica je zaštitila Dinov lik i delo i postoje podaci da su samo 1989. godine zaradili blizu milion dolara, zahvaljujući autorskim pravima.
Rađanje mladog buntovnika
Kada je imao šest godina, zbog očevog posla porodica se seli u Kaliforniju. Samo nekoliko godina kasnije Dinova majka umire od raka, a njegov otac odlučuje da je za Džejmsa najbolje da živi kod rođaka na farmi u Ferimontu. Taj momenat je, očigledno, bio presudan za “buđenje” buntovništva i revolta kod mladog Džejmsa.
VIŠE OD UMETNOSTI: Džepna Venera koja je jedina u istoriji uspela da zaustavi saobraćaj u Parizu
Posle srednje škole, 1949. godine upisuje pravo, međutim veoma brzo je shvatio da ga to ne interesuje pa se prebacio na univerzitet UCLA, smer drama. U to vreme je uzimao i privatne časove glume, uglednog asa Džejmsa Vajtmora. Sve to mladog buntovnika “držalo je” dve godine – tada napušta studije i na nagovor svog mentora odlazi u Njujork kako bi pokušao da izgradi karijeru.
VIŠE OD UMETNOSTI: Tužni pajac koji je sopstvenu nesreću pretočio u smisao života
Din je bio snalažljiv – zaposlio se kao “parking men” ispred televizijskog studija mreže “CBS”. Tako nekako je i uspeo da izboskuje prvi angažman: u reklami za Pepsi kolu, a potom je ostvario i nekoliko malih filmskih uloga. Dobio je i ulogu na Brodveju, pa je počeo da gostuje u televizijskim tok šou emisijama. Postao je član prestižne glumačke škole “Actors Studio” i u tom trenutku učio zajedno sa budućim glumačkim velikanima: Marlonom Brandom, Džuli Haris, Arturom Kenedijem.
Ostvarenje dečačkog sna i trka sa životom
Godine 1954. zapazio ga je “Vorner Broders” i angažovao za filmsku realizaciju romana Džona Stajnbeka “Istočno od raja”. Din je dobio ulogu Kala Traska. Ubrzo potom postaje i “Buntovnik bez razloga” – i od velike i brze zarade nastale usled strmoglavog uspeha, kupuje svoj prvi sportski automobil kako bi vozio auto trke čiji je bio pasionirani ljubitelj.
Bio je veoma uspešan trkač i osvajao brojne nagrade. Nije mogao da se takmiči na svakoj trci, jer mu to često, nije bilo ugovorom dozvoljeno – to je bio slučaj i tokom snimanja filma “Div” sa Elizabet Tejlor i Rokom Hadsonom. Nastavio je sa svojim trkama po završetku snimanja, a automobili koje je bili su brži i bolji od prethodnog…
Tako je učestvovao na trci u Salinasu tog kobnog 30. septembra 1955. godine kada je poginuo u stravičnoj saobraćajnoj nesreći. Imao je samo 24 godine i bio je izuzetno cenjen i popularan. Nije doživeo premijere svojih filmova “Buntovnik bez razloga” i “Div”, i jedini je glumac u istoriji Holivuda koji je dva puta posthumno bio nominovan za nagradu “Oskar”.
VIŠE OD UMETNOSTI: Vanvremenski psiholog i realista koji je u svojim delima humor pretakao u tugu
Sahranjen je na “Park” groblju u Ferimontu, a 1977. godine blizu mesta gde je poginuo u Šolamu (Kalifornija) podignut mu je spomenik. Zanimljivo je da je nadgromba ploča kradena čak dva puta, a i danas žene ostavljaju otiske usana na njoj.
Večita enigma života i smrti prerano pale zvezde
Seks simbol, miljenik žena ali i muškaraca, nesporno izuzetno talentovan i po mnogo čemu poseban – Džejms Din predstavlja jednu od najuticajnijih ličnosti Holivuda svih vremena. Interesantna su bila nagađanja da je bio homoseksualac, što nikada nije dokazano. Zapravo, ono što je poznato je da mu je jedina ljubav pored automobila bila glumica Pjer Anđeli, koja je takođe tragično završila – izvršila je samoubistvo, u svojoj poslednjoj poruci napisala je i da je Din bio jedini mušškarac u njenom životu i jedini čovek koga je ikada volela.
VIŠE OD UMETNOSTI: Šekspir modernog filma čije su ideje “ukrali” najveći reditelji današnjice
Više puta je proglašavan za gej ikonu, a simbol je mladiih i neshvaćenih. Verovatno je jedina javna ličnost koga i muškarci i žene smatraju podjednako seksipilnim i privlačnim.
VIŠE OD UMETNOSTI: Muzički div koji je melodijama promenio svet, a sam ih nikada nije čuo
U režiji Metju Misori, koga francuski magazin Les Inrocks opisuje kao novu nadu američke kinematografije, u svom ostvarenju “Joshua Tree, 1951: A Portait of James Dean”, otkriva da je glumac, koga na velikom platnu igra Džejms Preston, imao seksualne odnose i sa muškarcima. Naime, u filmu je nekoliko scena u kojima James vodi ljubav sa isopolnim partnerima.
Inače, diva svetskog glumišta Elizabet Tejlor jednom novinaru je otkrila da je Džejmsa zlostavljao sveštenik kada je imao 11 godina. Novinara je obavezala da sačuva tajnu do njene smrti…
VIŠE OD UMETNOSTI: Doktor skulpture koji je “diplomirao” na leševima
Takođe, i njegova smrt ostala je do danas obavijena velom tajne. Neki smatraju da je ubijen, a tome, navodno, doprinosi izjava njegovom automehaničara, da su Dinove poslednje reči bile: “Nemoguće da nas ne vidi…” – što je rekao za auto koji je vozio toliko blizu njegovog da je bilo jasno šta se sprema. Njegova kola bila su toliko unakažena, što je bilo teško izvodljivo za brzinu kojom je vozio – oko 100 kilometara na čas, što je kasnije potvrdila istraga policije.
VIŠE OD UMETNOSTI: Genijalni arhitekta zbog koga delom Barselone ni danas ne idu tramvaji
Nakon ove rečenice, uspostavljen je mit “Živi brzo, umri mlad i budi lep leš…” Punih 60 godina nakon njegove smrti njegovo ime izaziva brojne kontroverze i teorije zavere, a i dalje je njegov lik jedan od najprodavanijih na svetu.
