Vođa kulta smrti: Čovek koji je jednom rečenicom ODVEO 909 LJUDI U SMRT (VIDEO)

Džim Džons
Wikipedia/The Jonestown Institute

Masovno samoubistvo, manjim delom ubistvo, 909 stanovnika Džounstauna u Gvajani koje se dogodilo 18. novembra 1978. jedan je od najgorih primera verskih kultova u modernoj istoriji.

 

Tridesetosam godina posle, online magazin Ozy objašnjava da se uzrok reakciji Džima Džounsa, verskog vođe i osnivača “Hrama naroda”, da u trenutku krize organizacije pozove svoje sledbenike u smrt, dao naslutiti još u njegovom detinjstvu. 

Još kao dečak bio je opsednut verom i smrću. Imao je običaj da skuplja uginule životinje po susedstvu i organizuje za njih sprovode, mise i sahrane. Koristeći sveće, ulje, propoved, oltar, čak i “svešteničku odoru” za sebe. A imao je i svoje dečje sledbenike na tim obredima, kojima bi, kako je bio i red, priredio limundu, nešto poput bdenja.

Mali Džim Džounes, rođen 1931. odrastao je u porodici koja je gadno stradala u doba Velike depresije. Otac mu je bio veteran Prvog svetskog rata, sa praktično uništenim plućima od bojnih otrova. Majka je bila 16 godina mlađa i, kako je otac neobrazovan i bolestan u doba krize teško nalazio posao, ona je bila ta od čije je plate porodica preživljavala u kolibi bez tekuće vode.

Majka je bila gadnog karaktera – svadljiva, sklona alkoholu, prostačenjima i sličnom. A za nesreću po malog Džima i njegovu neutaženu želju za verom, apsolutno ju je bilo briga za versku zajednicu u zabitima Indijane gde su živeli. Pokušala ga je odvratiti od sahranjivanja životinja tako što mu je kupila set za malog lekara. Rezultat je bio to da je Džim sa tim krenuo da izvodi eksperimente na životinjama – infuzije, amputacije, pokušaje ušivanja… A to već jeste bio ozbiljan simptom psihopate u razvoju. 

Kako je odrastao, vršnjacima su njegovi obredi bili sve manje igra, a sve više zabava čudaka od koje su zazirali.

Potraga za sledbenicima

 

I tako je Džim Džounes kao još uvek dete, mada sad već tinejdžer, krenuo tragati po okolnim crkvama. Koliko god se, s ove vremenske distance, već tada moglo naslutiti da razvija psihopatski karakter, objektivno, nije mu bilo lako.

Majka mu je, na primer, stalno punila glavu savetima da nikada ne postane beskorisna ništarija poput oca koji je dane provodio u sobi, gušeći se u napadima kašlja. Njegovom otuđenju pridonosilo je i to što je dotični kraj bio izrazito konzervativan, od čega je njegova porodica jako odudarala. Od ranog doba zato se identifikovao sa marginalizovanim grupama – sa siromašnima, sa crncima i uopšte odbačenima. Pomagao im je, poklanjao hranu, često i cele vreće namirnica.

Ovakvo Džounesovo ponašanje ne oslikava emocionalno hladnu osobu, što bi se generalno očekivalo od psihopata. Džounes je kao mlađi tinejdžer lutao od jedne do druge lokalne crkve, da bi se konačno pronašao kod pentekostalaca – hršćana sa propovedima koje su uključivale senzacije poput govora u nepoznatim jezicima i druge oblike verskog zanosa.

Tamo su napokon prepoznali u njemu urođeni nesumnjivo moćan govornički talenat, zbog kojega su, u kombinaciji sa njegovim verskim žarom, odlučili promovisati ga kao dete-propovednika.

Ko zna gde bi mu bio kraj, da mu majka u tom trenutku, užasnuta da joj dete tako zloupotrebljavaju, to nije prekinula.

Apokalipsa kao vid pročišćenja

Ostatak njegovog života pretežno je bio obilježen izrazito pozitivnim i korisnim društvenim i političkim aktivizmom, borbom za prava ugnjetavanih, siromašnih i obespravljenih. Čak i svoju versku zajednicu “Hram naroda” zamislio je i razvijao kao besklasnu, harmoničnu, versku organizaciju, praktično raj na zemlji.

Ipak, poslednjih godina sve je više bio obuzet nuklearnom apokalipsom, što je u njegovom slučaju imalo snažan verski pečat. Sve više se i politički radikalizovao, prema ekstremnoj levici, tako da je osnivanje Džounstouna u Gvajani 1974. bio njegov beg, zatvaranje unutar nevidljivih zidova.

Bio je pod pritiskom članova verske zajednice koji su ga sve više kritikovali zbog niza razloga, nekih utemeljenih, nekih neutemeljenih.

Konačno, od nekad 5000 članova, njih tek nešto više od 900 sledilo ga je u Gvajanu. Toliko osipanje članstva doživeo je kao još jedno odbacivanje društva, što više nije mogao podneti.

Istog dana kad je izbilo puškaranje između delegacije zastupnika Kongresa koji su posetili Džounstaun i njegovih vernika, Džouns je organizovao masovno ispijanje punča začinjenog cijanidom, obećavši im zagrobno preseljenje na drugo rajsko mesto. Otprilike trećina otrovanih bila su deca.