Nema čoveka koji nije voleo i kome nije poznat glumački opus velikog barda jugoslovenske kinematografije Pavla Vuisića. Važio je za nesvakidašnjeg, nepredvidivog i živopisnog čoveka čiji nas raskošni talenat i danas, mnogo godina nakon njegove smrti iznenađuje, zasmejava ili tera na plač.

PAJINA OSVETA BATI: Čekao je 20 godina da napravi OVO i tako je nastala NAJKULTNIJA SCENA IZ “MARATONACA”

Zato o njemu danas znamo mnogo. Smejemo se anegdotama koje su ostale iza njega, divimo se njegovoj hrabrosti da svima i svakome kaže šta misli, aplaudiramo originalnosti koju je uneo u neke od najkultnijih scena domaće kinematografije, oduševljavamo se čak i testamentom koji je napisao.

Ali – da li ste znali da je Pavle Vuisić bio i pesnik?

PAJA PROTIV MARŠALA: Evo zbog čega Pavle Vuisić pred Titom NIJE HTEO DA NOSI SVEČANO ODELO

Mirjana Vuisić, supruga pokojnog glumca, objavila je knjigu poezije Pavla Vuisića “Pesme sa života”. Jedna od pesama iz te knjige pojavila se i na internetu.

Pavle Vuisić
Printscreen

Svetlarnik, drugi

Nekad su robijaši

čameći u tamnicama

očekivali tračak svetla

što im ga je darivalo sunce

onako bahato

kad je zalazilo,

kada nije znalo šta će

sa zracima svojim zlaćanim.

Nekad su robijaši čekali zrak

a ja čak ni tome

ne mogu da se nadam,

jer stradam.

Sunce moje meni

niti se rađa niti zalazi.

Osvetli svetlarnik

samo trideset minuta,

verovatno, ni u to nisam

siguran,

jer nikada nisam kod kuće

kad sunce sija u svetlarnik

možda je sijanje još kraće.

E, tu je razlika velika

između mene i robijaša.

Oni, koji imaju sreću

da su im prozori na zapadnoj strani

gledaju sunce zlaćano.

Oni, što su im prozori na istoku

gledaju, na sreću, sunce istočno,

opet crveno i zlaćano.

A ja, kad oni uživaju

u izlasku, ti robijaši,

ili zalasku sunca,

ja onda moram imati

zatvorene oči

da ne bih gledao

jer nemam kud da gledam

do u svetlarnik,

u koji još nije došlo sunce

ni na početku,

ni na kraju

ove priče.

PAVLE VUISIĆ