Najsloženiji problemi ponekad imaju najjednostavnija rešenja pa je tako i dečja igračka s prstenovima, koji se slažu jedan na drugi, nadahnula dizajn toplotnog štita koji bi mogao štititi letelice pri sletanju na Mars.
Ovo je samo jedan od brojnih izazova koje NASA očekuje u slanju ljudi na Crvenu planetu.
Inženjeri NASA-e rade već desetak godina na razvoju toplotnog štita koji se može naduvavati i veruju da bi to bilo odlično rešenje za usporavanje letelice pri ulasku u atmosferu Marsa koja je puno tanja od Zemljine. Svemirska letelica bi ovom tehnologijom mogla sleteti na delove Marsa koji s postojećim tehnologijama jednostavno nisu dostupni, a i stručnjaci navode kako se rakete ne mogu koristiti za spuštanje kao što je to u slučaju s Mesecom bez atmosfere. Takođe, ni padobrani ne bi mogli spustiti tu veću letelicu.
Naime, letelica za Mars bila bi puno veća od ičeg što je dosad sletelo na planetu, a uobičajeni toplotni štit sa sadašnjim tehnologijama bio bi pretežak.
Zbog toga su se i dosetili ovakvih prstena koji bi bili napunjeni kiseonikomi prekriveni toplotnim omotačem. U trenutku kad bi ih aktivirali bili bi na vrhu letelice te bi podsećali na veliku pečurku.
“Ako ne moramo, ne koristimo gorivo. Pokušavamo da iskoristimo što više atmosfere jer to znači da ne moramo nositi gorivo koje je dodatni teret” objasnio je za Nil Čitvud iz NASA-e.
Entoni Kalomino, naučnik u NASA-i rekao je kako je zamisao da koriste nešto što se može prevoziti u malom prostoru i aktivirati na puno veće dimenzije, a sastav je uporedio sa vazdušnim jastucima u automobilima.
“Kad ljudima kažete da želite da napravite letelicu na naduvavanje, prvo misle da se radi o nečem slabom i mekanom poput meduze, ali to nije tako. Ovo je jako čvrsto i ova tehnologija je spremna, bilo za ljudsku misiju za 20 godina ili na robotskoj misiji prije tog” dodao je Čitvud.
Jedan od planova bio je i da se druga generacija ovakvog topotnog štita testira u oktobru. No, raketa Orbital Science je eksplodirala, a NASA nije ni uspela na vreme da napravi štit. Ovakav test ulaska u atmosferu Zemlje biće važan jer će pomoći u planiranju misije na Mars, a u skorije bi vreme mogao pomoći i u vraćanju veće količine tereta s ISS-a. Sledeći test bi trebao biti 2016. godine.
Naučnici veruju da su blizu modela koji će se moći koristiti, ali kao i uvek, uz dovoljno novca to bi mogli ostvariti i brže. Čitvud je tako rekao kako misli da bi uz dovoljan proračun kroz 5 do 10 godina mogli imati štit koje god veličine će im trebati. Dodaje da će ista tehnologija moći poslužiti i u misijama na Veneru, Jupiter ili Titan.
