Današnje životinje, kako god opasno ili čudno izgledale ne mogu da se mere sa onima koje su Zemljom hodale u praistoriji.
Ovo je izbor 25 najčudnijih praistorijskih životinja.
25. Arheopteriks
Ime znači „rano krilo” ili „prva ptica”, navodno je živela u periodu jure. Fosilizovano pero je pronađeno 1861. u Solnhofenu u Nemačkoj, gde su se vekovima nalazile velike naslage krečnjaka.
24. Deinoheirus
Dinosaurus koji je mala enigma za paleontologe pošto je jedini dokaz o njegovom postojanju gomila fosilnih ostataka, uključujući one prednjih udova i kičme. Oni su pronađeni 9. 1965. u Mongoliji, kada je ovaj stvor i dobio ime „strašne ruke”.
23. Deinoterijum
Poznat i kao „kopač kljovama” i „strašna zver”. Ostaci ovog praistorijskog sisara koji podseća na današnje slonove pronađeni su na lokalitetu punom ostataka predaka čoveka na jezeru Turkana u Keniji.
22. Dimorfodon
Ime mu znači „zub u dva oblika”, zato što je dve vrste zuba koje su se znatno razlikovale. Ovaj stvor navodno je imao odličan vid i ogromne kandže kojima je hvatao ribu, lignje i guštere.
21. Dunkleosteus
Poznat i kao „Danklova kost”. Jedna je od najvećih oklopnih riba koja je ikada živela u okeanima. Bila je predator koji je mogao da bude dugačak do deset metara i težak 3,6 tona.
20. Elazmosaurus
Njihovo ime moglo bi da se prevede kao „tanki tanjir”. Najveći primerci bili su devet metara visoki i 14 metara dugački, od čega mu je samo vrat bio oko 7,5 matara dugačak, što je četiri puta duže od vrata žirafe.
19. Epidendrosaurus
Ovaj „gušter sa drveća” bio je prvi reptil koji je bio bliži pticama nego dinosaurusima. Bio je oko 15 centimetara dugačak, a dugim rukama i kandžama je hvatao insekte iz debla drveta.
18. Epideksipteriks
Mali dinosaurus koji je imao perje živeo je na prostorima današnjeg kineskog regiona Unutrašnje Mongolije. „Pokazivač perja” je, prema fosilnim ostacima, bio prva životinja koja je imala ukrasna pera.
17. Halucigenija
Rođaka savremenih zglavkara jedno je od najčudnijih stvorenja čiji su fosilni ostaci pronađeni. Nije bila duža od tri milimetra, a prvo se smatralo da se oslanjala na sopstvenu kičmu, da bi kasnije naučnici utvrdili da su joj to bili pipci.
16. Helikoprion
Poznat i kao „spiralna testera”. Ova životinja koja podseća na ajkulu pojavila se u okeanima krajem perioda Karbona. Jedini fosilni ostatak je uvrnut kalem sa njenim trouglastim zubima. Ova bizarna struktura bila je zakačena za donji deo vilice ovog stvora, a naučnici ne znaju za šta je korišćen.
15. Jekelopterus
Ova izumrla vrsta morske škorpije navodno je bila dugačka 2,5 metara i bila je jedan od najvećih zglavkara ikada otkrivenih. Iako nazvan „morska škorpija”, trebalo bi da je živela u rekama i jezerima na teritoriji današnje Nemačke.
14. Jozefoartigasija
Životinja koja veoma podseća na današnju južnoameričku kapibaru bila je najveći glodar na planeti i težila je i do tone.
13. Liopleurodon
Poznat i kao „glatki zub”, ovaj morski predator hranio se ribom, lignjama i drugim morskim reptilima. Bio je veći od najvećeg kita, sa lobanjom velikom skoro pet metara koja je činila skoro četvrtinu tela.
12. Longiskvama
Prvi arhosaurus koji je bio u stanju da jedri kroz vazduh, za dugačkim izraslinama koje su mu virile iz leđa i ličile na perje.
11. Megalanija
Zovu ga i gigantski gušter koljač, hranio se sisarima, zmijama, drugim reptilima i pticamas. Rođak mu je savremeni indonežanski zmaj sa Komoda.
10. Mikroraptor
Ime mu je i „onaj koji hvata”, bio je veoma mali dinosaurus oko kojeg paleontolozi dugo vode debate. Jedni tvrde da su dva para krila koristila da se kao padobranac spušta sa drveća, a drugi da su služila za poletanje sa tla.
9. Niktosaurus
Drevni predak pterosaurusa. Fosilni ostaci su mu pronađeni na srednjem zapadu SAD koji je u praistoriji bio prekriven plitkim morem. Ime, koje znači „goli reptil” dao mu je Otnijel Marš 1876. godine.
8. Opabinija
Smatraju je za jedno od najčudnijih stvorenja koje je ikada živelo. Imala je 30 nogu, 30 peraja, nos poput slonove i klješta kao kod jastoga.
7. Forusracide
Poznata i kao „ptica koja je ulivala strah”. Bila je najveća ptica predator neletačica koja je ikada živela. Hranila se malim glodarima i navodno je mogla da trči brzinom od oko 64 kilometara na čas.
6. Pterodaustro
Drugo ime mu je pterosaurs, imao je raspon krila od 1,2 metra i bio težak između 2,5 i pet kilograma. Imao je dug, zakrivljeni kljun pun četkastih zuba, a hranio se planktonom i malim rakovima.
5. Kvecalkoatlus
Najveći pterosaurus koji se ikada pojavio na nebu, navodno nije imao nijedno pero. Iako je imao raspon krila veći od devet metara, tokom leta nije mahao njima.
4. Šarovipterikse
Reptil „Šarovljeva krila” lebdeo je iznad šuma današnje srednje Azije, bio je 30 centimetara dugačak i većinom se hranio insektima. Sa drveta na drvo odbacivao se poput današnje leteće veverice.
3. Stetakantus
Izumrla vrsta praistorijskih ajkula sa izraslinom u obliku daske za peglanje na leđima kod muških primeraka. Bila je oko 1,8 metara dugačka, a „daska” joj je verovatno služila za odbijanje većih predatora.
2. Tanistrofeus
Ime mu znači „dugovrati”. Ovaj praistorijski reptil bio je najmanje šest metara dugačak, tankog vrata koji je mogao da izduži do polovine svoje ukupne dužine.
1. Terizinosauride
„Gušteri kosači” bi trebalo da su lutali po prostranstvima današnje Mongolije, Kine i SAD, a zbog dugog vrata, velikog stomaka, stopalima sa četiri prsta i ustima nalik na kljun, naučnici su prvo smatrali da se radi o ostacima više različitih životinja.
