Dve organizacije, jedan ideal i različiti putevi do cilja. Mladu Bosnu kao revolucionarnu, idealističku grupu omladinaca i Crnu ruku sastavljenu od oficira zaverenika, spajali su želja za slobodom i stvaranje Jugoslavije.
Istoričar Dušan T. Bataković, za Jutarnji program RTS-a kaže da je Mlada Bosna starija organizacija od Crne ruke.
– Mlada Bosna je jedna od mnogih nacionalno-revolucionarnih organizacija, čiji je cilj bila politička i nacionalna sloboda i oni su se borili protiv kolonijalne uprave Austrougarske – navodi Bataković.
U Bosni i Hercegovini, kao austrougarskoj provinciji, Srbima se poricalo pravo na jezik, škole i identitet. Pripadnici Mlade Bosne – Vladimir Gaćinović, Gavrilo Princip, Trifko Grabež, Nedeljko Čabrinović i ostali – uzore su pronalazili u stranim nacionalno-revolucionarnim organizacijama, koje su takve probleme rešavale atentatima.
Herojsko žrtvovanje zarad oslobođenja od austrougarske torture, za mladobosance bilo je logično.
Među članovima Mlade Bosne bilo je intelektualaca koji su se školovali u Beču. Dela Vladimira Gaćinović i nobelovca Ive Andrića, ostavila su značajan pečat u srpskoj književnosti.
– Crna ruka jeste stvorena 1911. od bivših zaverenika iz 1903. koji su se mešali u unutrašnju politiku Srbije, ali su nju stvorili jugoslovenski idealisti, kao što je bio Ljuba Jovanović Čupa, glavni ideolog. Crna ruka je tražila da se ubrza borba za nacionalno oslobođenje srpskog naroda i tu su se oni našli na zajedničkim talasima sa Mladom Bosnom – kaže Bataković.
Većina članova Crne ruke smatrala je da je nacionalni cilj okončan oslobođenjem stare Srbije i Makedonije i da je na sledećim generacijama da oslobode Bosnu i Hercegovinu i stvore Jugoslaviju.
– Crna ruka je de fakto prestala da postoji posle Balkanskih ratova. Ostaje samo Apis sa 20, možda 40 sledbenika, koji su za svoj groš pravili planove – kaže Bataković.
Nije dokazano da je Apis organizovao atentat. Prema nekim navodima, on čak nikada nije sreo Gavrila Principa, Trifka Grabeža i Čabrinovića.
– Oni su bili trojca entuzijasta, idealista, ali i amatera koji ne znaju kako se sprovodi politički atentat. Njih je naoružao Voja Tankosić, jedan od Apisovih ljudi. Ovo što se radilo sa Mladom Bosnom je samo jedna u nizu akcija kakve su oni sprovodili u BiH – objašnjava Bataković.
Prema rečima istoričara Dušana Batakovića, Dragutin Dimitrijević Apis, koji je rukovodio obaveštajnom službom Vrhovne komande, nije želeo atentat. Njegova namera je bila da se zaplaši austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand. Prema nekim navodima, Apis je čak poslao svoje ljude da spreče ubistvo.
– Mlada Bosna je iskoristila Crnu ruku, a ne Crna ruka Mladu Bosnu. Da je Crna ruka, odnosno ta frakcija koju je Apis predstavljao, koja je još bila aktivna u politici, htela da ubije Franca Ferdinanda, oni bi sigurno poslali trojcu vrlo iskusnih četnika koji su 1904. u Makedoniji i staroj Srbiji izvodili slične akcije – kaže Bataković.
– To kako je do toga svega došlo je splet nesrećnih okolnosti. A da automobil Franca Ferdinanda nije greškom skrenuo u pogrešnu ulicu i stao baš ispred Gavrila Principa, čak i taj atentat ne bi uspeo – zaključuje Bataković.
Ne postoje dokazi da je ideja o atentatu potekla iz Beograda i da ga je srpska vlada organizovala. Znalo se da je Srbija posle Balkanskih ratova u svakom pogledu oslabljena i osiromašena i da bi joj trebalo najmanje 20 godina da se oporavi.
Atentat, a samim tim još jedna rat, svakako nisu bili ono čemu je Srbija težila.
Ujedinjenje ili smrt
Crna ruka je bila poznata i pod imenom Ujedinjenje ili smrt. Imali su i svoj grb, pravilnik i zakletvu.
Glavne tačke Ustava i Pravilnika organizacije Ujedinjenje ili Smrt odnosno Crne Ruke bile su:
Čl. 1. U cilju ostvarenja narodnog ideala, ujedinjenja srpstva stvara se organizacija, čiji član može biti svaki Srbin, bez obzira na pol, veru, mesto rođenja, kao i svaki onaj, koji iskreno bude služio ovoj ideji.
Čl. 2. Organizacija pretpostavlja revolucionu borbu kulturnoj, stoga joj je institucija apsolutno tajna za širi krug.
Čl. 3. Organizacija nosi naziv Ujedinjenje ili Smrt.
Čl. 4. Za ispunjenje ovoga zadatka, organizacija, prema karakteru svoga bića, utiče na sve službene faktore u Srbiji, kao Pijemontu, i na sve društvene slojeve i celokupni društveni život u njoj…
