Sastanak Nikole Pašića i poslanika Gizla, predstavnika austrougarske u Beogradu kada je srpski premijer predao odgovor na zahteve carevine povodom Sarajevskog atentata nije trajao ni 10 minuta. Zašto? I zašto je Gizl, odmah po Pašićevom odlasku seo u kočiju i naustio Srbiju? Šta je pisalo u ovom dokumentu?
Posle ultimatuma koji je Austrougarska uputila Srbiji, a koji je svojim sadržajem šokirao svet, naša zemlja imala je samo 48 sati da pošalje odgovor.
Zbog toga su u Beogradu održani hitni sastanci svih Srba koji su u tom trenutku nešto značili u kraljevini – Nikole Pašića, kralja Petra, prestolonaslednika Aleksandra, vlade, opozicije…
Pre tačno 100 godina, na današnji dan, predsednik Vlade Srbije Nikola Pašić, u 17:30h, tačno pola sata pre isteka ultimatuma, odneo je u zgradu austrougarskog poslanstva srpski odgovor.
On je bio krajnje popustljiv – Srbija, tek izašla iz Balkanskih ratova, želela je da izbegne sukob, pa su prihvaćeni svi zahtevi Austrougarske osim tačke 5. koja bi značila dolazak austrougarskih istražnih sudija i policajaca u Srbiju da vode istragu na njenoj teritoriji.
– Uzbuđen poslanik Gizl primio je g. Pašića koji je rekao da donosi notu srpske vlade, kao odgovor na notu Austrougarske. Odmah zatim Pašić je saopštio poslaniku sadržinu srpske note. Čuvši taj odgovor austrougarski poslanik je izjavio da je nezadovoljavajući i da oglašava da su diplomatski odnosi Srbije i Austrougarske prekinuti zbog čega on odmah napušta Beograd i srpsku teritoriju. Cela ta poseta nije trajala ni deset minuta – piše Politika u broju od nedelje 26/13 jula 1914. godine.
Austrougarska je ovakav odgovor očekivala, a svakako priželjkivala. Dokaz za ovo je činjenica da je Gizl već bio spakovan i spreman za polazak. Čim je Pašić otišao, austrougarski predstavnik je seo u kočije, odvezao se ka pristaništu i prebacio se u Zemun. Sa njim je krenulo celo austrougarsko poslanstvo.
Svaki kontakt između Austrougarske i Srbije bio je prekinut, a bombardovanje Beograda usledilo je već 28. jula.
Veliki rat mogao je da počne.
Šta je tačno pisalo u sprskom odgovoru na ultimatum?
U Beogradu 12. jula (25. jula) 1914. god.
Kraljevska srpska vlada primila je saopštenje carske i kraljevske vlade od 10. ovog meseca i uverena je da će ovaj odgovor ukloniti nesporazum koji preti da pomuti dobre susedske odnose između Austro-Ugarske monarhije i Kraljevine Srbije.
Kraljevska vlada je svesna da se pojave protesta, kako sa govornice u Narodnoj skupštini, tako i u izjavama i postupcima odgovornih državnih predstvanika, koje su presečene izjavom srpske vlade od 18. marta 1909. god., nisu više nikako ponovile ni u kojoj prilici prema susednoj velikoj monarhiji, i da od strane kraljevskih vlada, koje su se do toga doba u Srbiji smenjivale, ili od strane kojeg od njenih organa nije učinjen nikakav pokušaj da se promeni stanje stvoreno u državno-pravnom pogledu s Bosnom i Hercegovinom. Kraljevska vlada konstatuje, da se u tom pogledu od strane carske i kraljevske vlade nije činila nikakva predstavka, sem u pitanju jedne školske knjige, o čemu joj je bilo dato sasvim zadovoljavajuće objašnjenje.
Srbija je dala toliko puta dokaza o svojoj miroljubivoj i umerenoj politici za vreme balkanske krize da je nekoliko puta sačuvala evropski mir žrtvujući svoje zahteve samo u interesu toga mira.
Kompletan odgovor kraljevine Srbije možete pročitati u našoj galeriji.
