U narodu postoji verovanje da će, ako je danas oblačno, zima biti hladna i puna snega. U suprotnom, očekuje nas vedro vreme. Zato, danas gledajte u nebo!
Današnji dan naširoko je poznat po vašarima koji se organizuju po Srbiji. Najveći krstovdanski vašar je u Gornjoj Pčinji, u Radovnici, ispod crkve pored reke Pčinje. Tu je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar.
„Pravila ponašanja” na vašarima su prilično jasna – Ujutru se urani, jer se danas prodaje i kupuje stoka. Oko podneva na vašar dolaze oni koji žele da se vide i da budu viđeni. Ostaje ko koliko može, a ima i onih koje tu zatekne mrak.
Na Krstovadan su se nekad isplaćivali radnici koji su čuvali polja u periodu od Đurđevdana do Krstovdana. Njihov posao je bio da teraju ptice i naplaćuju kazne od onih čija stoka pravi štetu na tuđim njivama. Isplata se vršila po dogovoru koji je utanačen na Đurdevdan.
Inače, na ovaj, jesenji Krstovdan se bere i sveti bosiljak. Ova biljka je u našem naordu poznata kao „Božja” i veoma je važna za naše običaje. Kažu da se prvo sadi bosilajk, pa tek onda druge biljke i cveće.
Osim narodnih običaja koji su nezaobilazni i Srpska pravoslavna crkva danas obeležava veliki praznik koji se slavi čak dva puta godišnje – kao prolećni i jesenji.
U te dane se proslavljaju dva događaja. Prvi je pronalazak Časnoga krsta u IV veku, koji je pronašla carica Jelena. Drugi je povratak Časnoga krsta u Jerusalim, pošto su ga u svojim osvajanjima oteli i odneli Persijanci. Krst je povratio car Iraklije u VII veku.
Krstovdan je počeo da se slavi godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 326. godine, održanog u doba cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom 313. godine, ozvaničio hrišćanstvo.
Narod je, prema predanju, uzvratio patrijarhu molitvom „Gospode pomiluj” koja se i danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.
Na Krstovdan se slavi i uspomena na povratak časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Prema priči, krst na kome je razapet Isus Hrist je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, nakon što ga je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama. Međutim, tada su Persijanci zauzeli Jerusalim. Posle 14 godina car Iraklije je pobedio Persijance i ponovo vratio časni krst u Jerusalim.
Veruje se da su i pojedini srpski vladari posedovali delove ovog krsta.
Na Krstovdan se drži strogi post na vodi, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Beograđani, pravac Zemun!
Inače, danas je krsna slava beogradske opštine Zemun. Litija će posle liturgije u crkvi Svetog Nikolaja u 11 časova proći zemunskim ulicama: Njegoševom, Glavnom, Preradovićevom do Magistratskog trga.
Oko podneva, ispred opštinske zgrade obaviće se svečani obred rezanja slavskog kolača.
