Pred kućom Ane Frank u Amsterdamu svakog dana vlada velika gužva. Posetioci se uskim stepenicama penju do malih, mračnih soba, u kojima se, zajedno sa svojom porodicom, skoro dve godine skrivala Ana Frank. To je mesto na kome je ona pisala svoj čuveni dnevnik.
Petnaestogodišnja Ana i njena sestra umrle su od bolesti i iscrpljenosti samo nekoliko nedelja pre oslobođenja logora Bergen-Belzen. Preživeo je samo otac koji se posle rata odselio u Švajcarsku, gde je 1980. godine i umro.
Opasnost od banalizacije
Popularnost Ane Frank ne jenjava. Kuću u kojoj se krila svake godine poseti više od milion ljudi iz čitavog sveta. Taj mit ima i svoju cenu.
Holandski istoričar Bart Valet upozorava na opasnost od banalizacije.
– Pravo je čudo da se u Amsterdamu još ne prodaju majice i šolje s likom Ane Frank – ironičan je Valet.
U knjigu utisaka u muzeju upisale su se i pevačke zvezde, kraljevi, fudbaleri… Kada je pre nekoliko godina trebalo da se poseče drvo kestena u dvorištu kuće Ane Frank, došlo je do protesta. Izdanci tog kestena sađeni su potom širom sveta kao skupocene relikvije, pa tako i u bašti Kongresa u Vašingtonu.
Opasnost od marketinške zloupotrebe lika Ane Frank je velika.
Sledeće, 2015. godine, ističe 70-godišnja zaštita autorskih prava i tada će svako moći da citira njen dnevnik.
Dva čuvara uspomene
Postoje dve organizacije koje se brinu za očuvanje uspomene na Anu Frank i sprečavanje komercijalizacije. Međutim, i između tih organizacija vlada rivalstvo. Kome pripada Ana?
Organizacija „Fondovi Ane Frank” iz Bazela upravljaju nasleđem njenog oca Ota i imaju autorska prava na objavljivanje dnevnika. Ali, tu je i „Fondacija Ana Frank” koja se brine o njenom poslednjem skrovištu u Amsterdamu.
„Fondovi Ane Frank” iz Bazela vlasnici su i ekskluzivnih, filmska prava. Nemačka televizija ZDF nameravala je da snimi film o devojčici koji bi bio prikazan iduće godine, na 70. godišnjicu njene smrti. Međutim, posle dugotrajnih pravnih natezanja s naslednicima, ZDF je odustao od projekta.
Organizacija iz Bazela je takođe sudskim putem uspela da dobije i dokumenta Ota Franka koji su se nalazili u „Fondaciji Ane Frank” u Amsterdamu. Oni bi trebalo da budu izloženi u novom muzeju u Frankfurtu, gde je Ana Frank rođena 1929. godine, piše „Dojče vele”.
Red ispred kuće/muzeja Ane Frank, Foto: Wikipedia
Kritike na račun predstave
Poslednji spor o negovanju uspomene na Anu Frank rasplamsao se oko pozorišnog komada „Ana”, koji je maja ove godine premijerno izveden u Amsterdamu. Predstava bi trebalo da gostuje širom sveta.
Jedna privatna firma specijalno za tu predstavu, sagradila je pozorište. I odmah se našla na meti kritika.
Mnogi je optužuju za komercijalizaciju. Među njima je i „Fondacija Ana Frank” odakle je ocenjeno da se taj komad „prodaje kao zabavno veče sa grickalicama”.
Ima i drugačijih mišljenja.
Mnogi ističu da je upravo ta predstava pokazala svu snagu dnevnika. Kroz kulise i multimedijalnu prezentaciju delova njenog dnevnika, Ana Frank ponovo je oživela – kao talentovana tinejdžerka, neispunjenih snova.
