Danas je Veliki petak.Većina domaćica u Srbiji već uveliko farba jaja,a kako napraviti ono najlepše tajna je koju svaka ljubomorno čuva. Neka od njih staviće u korpice koje drže zečevi, a ova životinja će se možda pojaviti i na nekoj od uskršnjih trpeza.
Uskršnjim jajima, raznobojno ukrašenim i išaranim, ne raduju se samo deca. Svako voli da u nedelju izabere „baš njegovo” sa kojima će pokušati da razbije „protivničko” i iz okršaja izađe kao pobednik.
Ipak, i onaj kome je jaje razbijeno, neće se ljutiti… Uskrs je – najradosniji hrišćanski praznik!
Vredne domaćice zbog toga će danas širom Srbije početi sa farbanjem najlepših uskršnjih jaja. Ono prvo, čuvarkuću, ofarbaće u crveno i brižljivo čuvati preko cele godine – zbog zdravlja, sreće i napretka doma.
Tradicija farbanja jaja veoma je stara i potiče iz prethrišćanskog perioda. U kontekstu Uskrsa bojenje jaja se prvi put pominju u 12. a u Srbiji u 16. veku.
U zapadnim zemljama bojenje jaja već zastareva i sve više se koriste čokoladna ili plastična koja se napune bombonama. Ta jaja se skrivaju i deca će ih pronaći tek na Uskršnje jutro.
U Srbiji, stari običaji su još uvek veoma živi.
Ukrašena jaja iz Litvanije
Ipak, da li ste se ikada zapitali, zbog čega se farbaju Uskršnja jaja?
Postoje brojna narodna predanja o vezi bojenih jaja i Isusa koji je na Uskrs vaskrsao.
Jedno od njih, poznato u Crnoj Gori govori o stražarima koji su čuvali Hristov grob i tu jeli pečenu kokošku. Jedan od njih se stalno plašio da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su ga drugi stalno ismevali. U jednom trenutku su mu rekli da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Tog trenutka, to se i desilo, a Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu.
Po drugoj priči, farbanje jaja se vezuje za legendu o Mariji Magdaleni. Ona je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđeljenje i stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo, kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos Vaskrse”, a sva jaja u korpi postala su crvena.
Uskršnja jaja iz Češke
Postoje i legende koje čin farbanja jaja vezuju za događaje pre Hristovog vaskrsenja.
Jedna stara priča kaže da je ispod krsta na Golgoti, na kojem je razapet Hrist, bilo grličino gnezdo. Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih crvenom bojom, pa od tada hrišćani obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem crvenih jaja.
U nekim delovima Šumadije, stari pričaju priču o ženama koje su bojenjem jaja spasle Isusu život od vojnika koji su ga jurili. Naime, one su videle Hrista kako beži pa su, da bi omele gonioce, brzo ofarbale i išarale jaja. Vojnici su zastali u čudu jer nikada ranije nisu videli takav običaj, a Isus je pobegao. Bog ih je tada blagoslovio, pa se jaja od tog dana farbaju.
Bilo kako bilo, simbolika svih priča je ista – jaja se na Veliki petak farbaju u spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo. Ona su simbol rađanja. Kada se ljuska slomi, iz njega izlazi novi život.
Farbanje jaja – Tradicija stara milenijumima?
U svim delovima sveta, jaje je od davnih vremena bilo poznato kao sredstvo pomoću koga se život stvarao, čuvao i održavao.
U kineskim predanjima na primer, haos je imao oblik jajeta. Kada se to jaje otvorilo, od teških elemenata nastala je Zemlja, a od lakih i čistih – nebo.
Mit o nastanku sveta iz jajeta postojao je i kod Feničana, Vavilonaca, Egipćana, Kelta i mnogih drugih naroda. Persijanci su verovali u Iskonsko jaje koje se raspalo u Ormuzda i Ahrimana. U spomen na to jaje, u proleće su imali običaje međusobnog darivanja jajetom.
Kod Indusa je rašireno verovanje da je iz jaja postao Brama: od gornje polovine ljuske postalo je nebo, a od donje zemlja.
Grci su verovali da se Eros, najstariji od svih bogova iz koga je kasnije sve nastalo, rodio iz jajeta.
Zašto uskršnji zec, a ne uskršnja kokoška?
Iako bi mnogo logičnije bilo da uz uskršnja jaja „ide” i uskršnja kokoška, na ovaj praznik jaja „nosi” zec. Iako ova životinja nema nikakve veze sa crkvom, pa ni sa vaskrslim Isusom, poslednjih decenija je postala najprepoznatljiviji simbol Uskrsa, čak i u našim krajevima.
Odakle zec u čitavoj priči?
Zeca možda nema u Bibliji, ali su zato paganska verovanja prepuna priča o njemu. Izvorni uskršnji zeka simbol je plodnosti i ponovnog rađanja. Njegovo spajanje sa jajima i Uskrsom verovano se odigralo početkom XVI veka u Nemačkoj gde postoje zapisi o tome koliko su deca željno iščekivala dolazak „Oschter Haws-a” – zeca koji na uskršnje jutro polaže obojena jaja u gnezda.
Ovaj običaj nemački doseljenici preneli su u Ameriku početkom XIX veka, a globalizacija, masovna kultura i industija zabave su poslednjih decenija učinili ostalo – „Oschter Haws”, „Easter Bunny”, ili Uskršnji Zeka, postao je tako najveći komercijalni simbol Uskrsa.
* * *
Bilo da verujete u ove priče ili ne, ofarbajte danas bar jedno jaje. Neće vam biti potrebno mnogo vremena, a sigurno će vam biti zabavno.
Kako da to najlakše i najlepše učinite, možete pogledati ovde.
Danas ne uzimajte igle i eksere… stari kažu, ne valja se
Vernici i crkva danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je umro. Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Danas se posti, ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, nego se vernici pozivaju u hram drvenim klepetalima.
Ovaj dan se naziva i „Raspeti petak”, pa se veruje da danas ne valja uzimati igle, eksere i druge oštre predmete da se ne bi povređivale Isusove rane. Zbog toga danas obućari i krojači ne rade.
U nekim delovima Srbije veruje se da danas veštice bacaju čini, pa se deca ne puštaju iz dvorišta. Stariji ljudi gledaju u nebo – ako je vedro, očekuje se redna godina; ako pada kiša, neće biti šljiva.
