Tokom 60-tih godina, brojni austrijski inženjeri su pomagali tadašnjem najvećem neprijatelju Izraela, Egiptu, u proizvodnji borbenog helikoptera, tvdi bečki istoričar Tomas Rigler, pozivajući se na arhivska dokumenta koja su odnedavno dostupna javnosti.
Oko 350 Austrijanaca, pre svega iz pokrajine Štajerske, radilo je na rukovodećim mestima u vojnoj fabrici južno od Kaira, kritikovala je tadašnji šef izraelske diplomatije Golda Meir u pismu diplomatskom predstavniku Austrije.
Ministarstvo spoljnih poslova Austrije najpre je odbacilo kritiku, prenevši da nema pravne mogućnosti da pozove natrag u domovinu Austrijance koji su u inostranstvu.
Takođe je navedeno da je nemoguće sprečiti austrijske inženjere da prihvate posao u inostranstvu, jer u Austriji nema značajne avio-industrije, citira Rigler delove dokumenta pripremljene za razgovor sa izraelskim ambasadorom u Beču.
Prema Egiptu neutralna Austrija je imala sasvim drugačiji stav.
Golda Meir, izraelska premijerka i državnica, jedna od osnivača države Izrael, Foto: Wikipedia
Tadašnji šef austrijske diplomatije Bruno Krajski izrazio je zadovoljstvo, prilikom posete Kairu marta 1964. što „toliko Austrijanaca pomaže u industrijalizaciji te zemlje”.
Bečki avio-inženjer Ferdinand Brandner, u svojim memoarima, napisao je da Krajski nije imao ništa protiv angažovanja Austrijanaca u egipatskoj vojnoj industriji.
– On nam je preneo da ne postoji ništa protiv nas – naveo je Brantner prisećajući se sastanka sa Krajskim.
On je u svojim memoarima istakao da ga nije zanimalo šta su ranije radili njegovi saradnici. Inače i sam Brantner je bio NSDAP-ovac i kasniji „SA oberšturmbandfirer.”
Izrael je insistirao na ovom „problemu” i prebacio je, u jednom memorandumu, austrijskim inženjerima da doprinose „jačanju egipatskog ratnog potencijala”.
Nekadašnji šef austrijske diplomatije Bruno Krajski, Foto: Wikipedia
Krajski je 1965. informisao vladu o tome i izrazio nadu da će austrijski inženjeri polako da se vrate u Austriju.
On je, tada, priznao da je Brandner značajno učestvovao u razvoju borbenog aviona. Radilo se o španskom avionu koji se proizvodio po licenci.
Nakon poraza u sedmodnevnom ratu Egipćani su otpustili Brantnera, a pre toga su mnogi saradnici već spakovali svoje kofere zbog neisplaćenih plata.
Šef diplomatije Austrije Lujo Tončić-Sorinj distancirao se od austrijskih inženjera, rekavši egipatskom predsedniku Gamal Abd el Naseru da se ne raduje njihovom radu u toj zemlji.
U to doba je Izrael imao, kako piše Rigler, opušteniji stav prema vojnom programu Egipta.
Tako je nekadašnji šef izraelske diplomatije Aba Eban rekao 1965. godineda nije tako loše da Naser „krvari sa sopstvenim lošim avionima, nego što bi kupio dobre avione iz inostranstva za male pare”.
