Neandertalci su nestali pre oko 30.000 godina, ali njihov genom opstao je u modernim ljudima, i upravo to je krivac za gojaznost modernih Evropljana, tvrde naučnici.
Isti geni koji su zaslužni za gomilanje određenih vrsta masnoće kod Evropljana nisu primećeni kod Azijata i Afrikanaca.
Razlog je to što je taj gen neandertalcima i Evropljanima omogućio bolje prilagođavanje hladnoj klimi, a to je velika evolutivna prednost.
– Ovo je prvi put da vidimo razlike u koncentraciji lipida kod različitih naroda, a uzrok drugačijih koncentracija verovatno je neandertalski DNK – tvrdi evolutivni biolog Filip Kaitovič sa instituta „Maks Plank” u Lajpcigu.
U decembru su naučnici sa instituta sekvencionisali genom neandertalaca i sada ga porede s genomom modernih ljudi. Već neko vreme poznato je da su se neandertalci mešali s homo sapijensima.
Istraživači zato veruju da su moderni Evropljani i Azijati nasledili između jednog i četiri odsto drevnog genoma, a pojedine verzije tih gena krive su za izazivanje dijabetesa, Kronove bolesti i lupusa.
Pozitivna selekcija
Dr Kaitovič i njegov tim ispitali su rasprostranjenost neandertalskog gena među narodima Afrike, Azije i Evrope. Otkrili su da geni zaslužni za sintezu lipida, koji imaju neandertalsko poreklo, postoje kod Evropljana, ali ih nema kod Azijata i Afrikanaca.
– Ove sekvence pokazuju da je postojala pozitivna selekcija. To pokazuje da su moderni ljudi sa neandertalskim genotipom imali selektivnu prednost – kaže dr Kaitovič.
On veruje da ti neandertalski geni utiču na raspoređenost masnoće u telu. Ipak, zasad najviše ispituju uticaj na lipide u mozgu.
Omogućili preživljavanje
Neandertalci i moderni ljudi postojali su istovremeno hiljadama godina i naučnici veruju da je bilo mešanja između njih. Ti geni pomogli su našoj vrsti kad se širila i dali joj imunitet na bolesti, što joj je omogućilo da preživi.
Neandretalci i moderni ljudi – Činjenice:
– Ostaci neandertalaca prvi put su otkriveni 1856. godine u Nemačkoj
– S modernim ljudima dele veliki procenat DNK
– Izdvojili su se od hajdelberškog čoveka pre 500.000-300.000 godina, a nestali pre 30.000
– Homo sapijens vodi poreklo iz Afrike, od hajdelberškog čoveka
– Anatomski su nastali pre manje od 200.000 godina
– DNK dokazi pokazuju da se mešao s neandertalcima, koje je zatim istrebio
