„Za epsku snagu" kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje", na današnji dan pre 53 godine Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Govor srpskog književnika na dodeli ostao je upamćen za sva vremena.
Odluku o izboru laureata Nobelove nagrade iz oblasti književnosti Ivo Andrić je dočekao u svom stanu u Beogradu.
Bio je 26. oktobra 1961. godine.
– Nobelovu nagradu smatram kao izuzetno priznanje za celokupnu književnost moje zemlje – skromno je tada prokomentarisao čuveni pisac.
Andrić prima vest o Nobelovoj nagradi, Foto: Wikipedia
U najužem izboru su, pored Andrića, bili i engleski književnici Lorens Darel i Grem Grin, Amerikanac Džon Štajnbek i Italijan Alberto Moravija.
Andrić je u Stokholm otišao 5. decembra, u društvu supruge Milice Babić-Andrić. Svečana ceremonija dodele Nobelovih nagrada u oblasti medicine, fizike, hemije i književnosti, održana je 10. decembra u raskošnoj dvorani Koncertne palate Švedske akademije.
Dr Anders Esterling, član Akademije je Andriću prilikom uručenja nagrade rekao:… Veliko je zadovoljstvo za Švedsku akademiju da u Vama nagradi jednog vrednog predstavnika onog jezičkog područja koje do sada nije bilo predstavljeno u listi nagrađenih. Sa izražajem naših iskrenih čestitki, ja Vas molim da primite ovaj znak počasti iz ruku njegovog Veličanstva Kralja…”
Ivo Andrić se potom obratio okupljenima na francuskom jeziku, a njegov govor „O priči i pričanju” kasnije je objavljen u okviru Andrićevih Sabranih dela.
Prenosimo vam deo govora velikog pisca:
„U izvršavanju svojih visokih zadataka, Nobelov komitet Švedske akademije rešio je ovog puta da pisca jedne, kao što se kaže, male zemlje odlikuje Nobelovom nagradom koja, merena međunarodnim razmerama, znači visoko priznanje. Neka mi je dopušteno da, primajući to priznanje, kažem nekoliko reči o toj zemlji i dodam nekoliko opštih razmatranja u vezi sa pripovedačkim delom koje ste izvoleli nagraditi.
Moja domovina je zaista „mala zemlja među svetovima”, kako je reako jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila. Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore, i to upravo u vreme kad je naša književnost nizom novih imena i originalnih dela počela da prodire u svet, u opravdanoj težnji da svetskoj književnosti i ona da svoj odgovarajući prilog. Vaše priznanje jednom od književnika te zemlje znači nesumnjivo ohrabrenje tom prodiranju. Stoga nas ono obavezuje na zahvalnost, i ja sam srećan što vam u ovom trenutku i sa ovog mesta, ne samo u svoje ime nego i u ime književnosti kojoj pripadam, mogu tu zahvalnost jednostavno ali iskreno da izrazim.”
Ceo govor Ive Andrića možete pročitati ovde, a njegov govor na francuskom možete i preslušati.
Skroman, pametan i učen, kakvog ga savremenici opisuju, Andrić je verovao u ideju ujedinjenja svih južnoslovenskih naroda u jedinstvenu zemlju. Doživeo je da vidi najbolje dane te države i bio njen diplomatski predstavnik širom sveta. Oko njegovog nasleđa danas se spore tri države nastale na prostoru njegove voljene Jugoslavije.
* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!
