O njemu nema ni priča ni anegdota. Njegovo ime se ne nalazi ni u jednoj čitanci ili istorijskom ubženiku. Zaborav seže toliko daleko da o njemu nema podataka ni na, obično sveznajućoj i sveopštoj Vikipediji. Pa kako onda saznati… Ko je bio Rudolf Cistler, čovek koji je branio pripadnike Mlade Bosne?
Ime ovog čoveka do pre nekoliko meseci bilo je potpuno zaboravljeno osim u uskom krugu stručnjaka i zaljubljenika u srpsku istoriju. Tek posle filma, a sada i serije „Branio sam Mladu Bosnu” šira srpska javnost upoznala se sa imenom Rudolfa Cistlera, heroja sarajevskog suđenja koga su svi zaboravili. U filmu i seriji koja se emituje na RTS-u ovaj lik tumači glumac Nikola Rakočević.
Nakon atentata na Franca Ferdinanda, događaja koji je nepovratno promenio ondašnji svet, Gavrilo Princip i ostali atentatori, kao i brojne osobe koje je Austrougarska policija identifikovala kao saradnike, bili su uhapšeni.
Njihovo suđenje počinje u oktobru 1914. godine u Sarajevu, u vreme kada oružje već uveliko zvecka Evropom, a Balkan je uveliko u vihoru rata. Proces se vodi da bi se retroaktivno dokazalo nešto što je već zacrtano – da su Princip i ostali Madobosanci krivi za veleizdaju, da su na silu hteli da otcepe BiH od Austrougarske i pripoje je Kraljevini Srbiji i da su zbog toga ubili prestolonaslednika Ferdinanda.
I tada na svetsku istorijsku scenu stupa Rudolf Cistler, advokat iz Sarajeva koji ima samo 24 godine, čeka da dobije svoju kancelariju i ima velika očekivanja i nadanja od profesije.
Rudolf je bio dete iz mešovitog braka – majka mu je bila Hrvatica, a otac Austrijanac. Školovao se u Beču i Zagrebu, a po ubeđenju bio socijalista.
– Zavelo ih je moje nemačko prezime – objašnjavao je u godinama koje su usledile Cistler razlog zbog koga je baš njega sud pozvao da uz još tri branioca učestvuje na „suđenju veka”.
Od prvog dana suđenja bilo je jasno da se mladi advokat neće ukopiti u ulogu koja mu je dodeljena. Umesto da ćuti i čeka da se proces odvija već zacrtanim tokom, Cistler je počeo da radi ono što niko nije očekivao – da brani klijente koji su mu povereni.
Njegova izlaganja za one koji ih poznaju danas se smatraju antologijskim. Iako mu je po službenoj dužnosti bio poveren samo jedan broj optuženih, legendarna Cistlerova odbrana obuhvatila je sve pripadnike Mlade Bosne.
On je smatrao da se optuženima ne može suditi za „ubistvo prestolonaslednika”, već samo za „ubistvo”, jer po tadašnjem zakonu prestolonaslednik ne poznaje posebnu zaštitu. Cistler je obesmislio i drugu tvrdnju optužnice – da su optuženi hteli da Bosnu otcepe od Austrougarske jer ova teritorija pravno i nije deo monarhije već je nasilno i bespravno pripojena. Dakle, ako je Bosna pod silom postala deo Austrougarske, po zakonu se njeno oslobađanje ne može smatrati činom veleizdaje.
Sav javni život, čitava naša štampa, sve institucije, svaki pojedinac… ispunjen je moralnom indignacijom nad ovim događajem… Sve kipi osvetom i mržnjom protiv atentatora i nacije kojoj on pripada. Svi viču: ‘Ubijte ih, vešajte!’ Gospodo suci! Vi ne smete čuti viku ulice i čaršije. Sud mora biti hermetički zatvoren od politike i njenog oportunizma.
Tvrditi tako nešto u sudnici dok se oko vas vodi rat, bila je ogromna hrabrost i Cistler je za nju platio veliku cenu. Atentatori su dve nedelje kasnije, 28. oktobra, ipak osuđeni, a mladi advokat je samo 24 sata kasnije prognan iz Sarajeva. Priča kaže da su ga nakon izricanja presude austrijski oficiri čekali ispred sudnice sa isukanim sabljama. Izašao je na sporedni izlaz.
Cistler se posle Sarajevskog procesa stacionirao u Zagrebu gde je izgradio advokatsku karijeru. Ipak, 1918. godine vratio se u svoje voljeno Sarajevo.
Rudolf Cistler je do kraja života ostao borac za pravo i pravdu. Drugi svetski rat zatekao ga je u Zagrebu, gde su ga ustaše odmah posle 6. aprila uhapsile i deportovale u zloglasni Kerestinec. Smrti ga je spasla supruga Julijana (devojačko Oberšmit), zbog činjenice da je ona bila Nemica.
Advokat nije bio po volji ni socijalističkim vlastima. Posle Drugog svetskog rata bezuspešno je pokušavao da dokaže da je nacionalizacija švajcarskog rudnika boksita u Širokom Brijegu u Hercegovini nezakonita. Bio je optužen za saradnju sa Nemcima i osuđen na sedam godina zatvora. Švajcarci su se pobunili, pa je oslobođen.
Posle svega Cistler se vratio u Sarajevo gde je njegova kćerka Vanda bila operska primadona. Živeo je povučeno i daleko od očiju javnosti. U celom životu dao je samo jedan intervju 1937. godine kada je i održao predavanje na svečanoj Akademiji u Narodnom pozorištu Kralja Petra II u Sarajevu. Na osnovu tog izlaganja nastala je i knjiga „Kako sam branio Principa i drugove”.
Rudolf Cistler čovek koga smo, u senci Principovog ubistva i stvarnog rata koji je usledio, svi zaboravili, umro je 1960. godine.
* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!
