Serijal 'ISPOVEST JUGOSLOVENA' ima za cilj da mladim ljudima predstavi, a starije podseti na vreme kada je crveni pasoš bio propusnica za ceo svet i kada je, gledano današnjim očima, život na ovim prostorima bio bajka. Šaljite nam vaša sećanja na Tita, Jugoslaviju i život od pre nekoliko decenija, a mi ćemo to objaviti.
Živko je 57-godišnji mašinski tehničar i živi u Beogradu. Često se seća one Jugoslavije, sa posebnim osećanjem, pošto mu je, kako kaže, to bio najsigurniji i najbezbedniji period života.
Tekst koji je poslao redakciji portala Dnevno.rs o njenim sećanjima na život u Jugoslaviji, radnim akcijama i trenutku od pre 35 godina kada je javljeno da je doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito preminuo, prenosimo u celosti.
Tog 4. maja bila je nedelja, vikend. Bilo je kasno popodne, sećam se, išao sam sa posla, iz grada, za Cerak i bio sam u autobusu. U to vreme, nedeljna popodneva su obično na radiju i televiziji bila u znaku fudbalskih utakmica u domaćem prvenstvu. Tog dana je bio zakazan derbi u Splitu između Hajduka i Crvene zvezde.
Pamtim da je u autobusu na radiju išao prenos i da sam ga slušao, pošto nisam bio u mogućnosti, zbog posla da se opustim na svom kauču i gledam, kada je odjednom, u 41. minutu meč prekinut. Sećam se da smo baš prošli stajalište “Sajam” kada je autobus iznenada stao. Javili su da je utakmica prekinuta zato što je umro drug Tito.
U trenutku je nastala potpuna blokada… informacija je pukla kao bomba i nastao je opšti šok. Vozač autobusa je zaustavio vozilo i izašao napolje. U autobusu muk. Posle par sekundi, poneki jecaj. Pamtim da sam se osećao užasno, kao da mi je umro neko najrođeniji. Nisam plakao, ali sam se u trenutku sav naježio i bilo mi je baš teško. Imao sam 22 godine i život je tek bio preda mnom.
Morate da shvatite da u ono vreme, pre interneta i društvenih medija, mismo imali mnogo mogućnosti za informisanje. Čuli smo vest, ali detalje niko nije znao. Posle nekog vremena, vozač se sabrao i nekako nastavio vožnju ka Ceraku. Kada sam izašao iz autobusa, sve je bilo čudno. Tek poneko bi se našao na ulici, svi su bili “unezvereni”, zbunjeni, možda čak i uplašeni.
U narednim danima, nije bilo normalne komunikacije. Svaki razgovor se pre ili kasnije vraćao na Tita i šta posle njega. Taj stepen kolektivne tuge nikada ponovo nisam iskusio.
Utakmica Hajduk – Crvena zvezda bila je prekinuta, toga se sećam kao juče da je bilo. Ponovljeni meč odigran je kasnije, ali, imao sam utisak u čudnoj i drugačijoj atmosferi. Zanimljivo je da, iako sam bio strastveni fan fudbala koji je u ono vreme pratio sva sportska događanja, rezultat te utakmice nisam upamtio. Nije mi više bio važan.
Ako želite da sa nama podelite svoja sećanja na Tita, Jugoslaviju i život u njoj, pišite nam na mejl [email protected] ili na Fejsbuk strani Ekalendar.
