Dragoceni papirusni svici iz tzv. Vile papirusa u Herkulaneumu, koji su ugljenisani u erupciji Vezuva 79. godine, uskoro će ponovo moći da se čitaju zahvaljujući najnovojoj tehnologiji.
Na stotine spisa, za koje se veruje da su dela grčkih filozofa, pronađeno je u Herkulaneumu, antičkom gradu u Napuljskom zalivu koji je kao i Pompeja stradao u erupciji vulkana.
Ali za razliku od Pompeje, koja je bila zatrpana pod debelim slojem pepela, obližnji Herkulaneum doživeo je nešto drugačiju sudbinu – bio je izložen užarenim oblacima vulkanskog gasa koji su spržili sve pred sobom.
Ugljenisani rukopisi, deo jedine preživele biblioteke antičkog doba, pronađeni su pre 260 godina u ruinama prostrane vile za koju se veruje da je pripadala bogatom rimskom zvaničniku Kalpurnijusu Pizonu Cezoninu.
Svici, koji se danas čuvaju u Nacionalnoj biblioteci u Napulju, tako su osetljivi da i na najmanji dodir mogu da se raspadnu.
Dodatni problem je u tome što su slova ispisana mastilom na bazi čađi, te su golim okom skoro nevidljiva na tamnoj, ugljenisanoj pozadini.
Mnogi papirusi su oštećeni pa i uništeni u pokušajima da se pronikne u njihovu tajnu, te su frustrirani arheolozi davno digli ruke od njihovog proučavanja.
Međutim, u studiji objavljenoj u časopiosu „Nature Communications”, italijanski istraživači nude tračak nade da će enigmatski spisi ipak moći, nakon skoro 2.000 godina, da budu pročitani.
– Uvek je teško dati precizno predviđanje, ali uz pomoć nove tehnologije, svici bi trebalo da budu dešifrovani tokom naredne decenije – izjavio je za AFP vođa studije Vito Močela sa Institua mikrolektronike i mikrosistema (IMM) u Napulju.
Močela predvodi tim naučnika koji proučava spise iz Herkulaneuma uz pomoć neinvazivne tehnologije, koristeći faznokontrastnu rendgensku tomografiju, skener koji se koristi i u medicini radi snimanja mekih tkiva.
Istraživači su zasad uspeli samo da razaznaju svih 24 slova grčke azbuke, ali ne i da pročitaju reči. Takođe su se suočili s nemogućnošću da dopru do dubljih slojeva svitaka.
Močelov tim, međutim, navodi da su dosadašnji rezultati dokaz da je nova tehnika efikasna, ali da zahteva dodatna poboljšanja.
Uz intenzivniji rendgenski snop i unapređeniji algoritam, istraživači veruju da će uspeti da dobiju bolji kontrast i veću definiciju teksta.
– Otvara se nada da će u budućnosti mnogi filozofski radovi iz biblioteke Vile papirusa, čiji je sadržaj dosad bio nepoznat, moći da budu pročitani, a da se sam papirus ne ošteti na bilo koji način – ističe se u studiji.
Naučnici pretpostavljaju da se u vili nalazi još jedna biblioteka, u nižem, još neistraženom nivou.
Nažalost, dešifrovanje antičkih spisa više zavisi od finansija nego tehnologije.
– Mi smo ovo učinili na dobrovoljnoj bazi – radili smo to u svoje slobodno vreme – kazao je on, dodavši da postoji još jedna nova neinvazivna tehnika, tzv. tomo fluorescencija, ali da će njena primena umnogome zavisiti od sredstava koja će im biti stavljena na raspolaganje.
